Америчко-српски филм о "жутој кући"

Снимање филма „Жетва”, о илегалној трговини органима Срба убијених на Косову и Метохији, планирано је за почетак 2021. године, у српско-америчкој копродукцији.



Немац племићког рода, коме је пресађено срце отетог и убијеног Србина са Косова и Метохије, почиње да сања околности и људе које је то срце познавало. Пре свих дечака плавих очију, али и места и пределе који га окружују. Вођен потребом да сазна истину о пореклу органа који је постао део његовог бића, Јохан одлази на Космет. Преображен тим искуством, сусретом са српским дечаком који је остао без оба родитеља, Јохан усваја дете и прелази у православље.

Ово је потресна романескна прича Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово” о „жутој кући” и илегалној трговини органима током 1998. и 1999. године на Косову и Метохији, настала према истинитом догађају, која ће ускоро бити екранизована у режији америчког сценаристе и редитеља Пола Кампфа, уз подршку Филмског центра Србије (ФЦС), од 40 милиона динара. Филм ће носити наслов „Жетва”.

У комисији Филмског центра, која је донела одлуку о подршци овом делу, а поводом конкурса за дугометражни филм, радили су Игор Бојовић, Иван Карл, Предраг Гага Антонијевић, Југослав Пантелић и Биљана Србљановић, а остварење је охрабрио и Управни одбор ФЦС.

Према речима Ивана Карла, неопходно је да истина о „жутој кући” допре до што већег броја људи у свету. – Ту филм као медиј који говори универзалним језиком слике и емоције може да буде битан фактор. Имате прегршт позитивних примера да су управо добри филмови у међународним оквирима скретали пажњу на неке важне историјске чињенице, поново отварали затворене теме и индиректно помогли да се неки догађаји сагледају из правилнијег угла – сматра Карл.

Упитан због чега је важно да ова тема буде виђена очима странца, и да ли у неком смислу може бити недостатак што се њом није позабавио неки наш филмски аутор, наш саговорник одговара: – Управо странци треба након пројекције да застану, замисле се, покажу ново интересовање и увиде размере злочина који још немају правни епилог. „Жетва” није документарни, већ играни филм. Кроз судбину једног човека, засновану на истинитим догађајима, прилази болним питањима која окружују случај „жуте куће”. Што се српске кинематографије тиче, управо се снимају „Кошаре”. То је велика прича о херојству Војске Југославије 1999. године и то раде наши аутори.

Јелена Триван, председница Управног одбора Филмског центра Србије, казала је да је сада подржан највећи корпус остварења озбиљних, историјских, тема, још од времена партизанских филмова. Поред „Жетве”, то је и пројекат Радоша Бајића о спасавању савезничких пилота 1944. године „Хероји Халијарда” и Лордана Зафрановића „Дјеца Козаре”.

– Управо је завршена монтажа филма „Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Антонијевића, по сценарију Наташе Дракулић, што је још један од филмова националне тематике који је снимљен у рекордном року, с обзиром на то да неки уговори чекају од три до пет година. Надамо се да ће премијера моћи да буде одржана до краја године, будући да постоји неизвесност због пандемије вируса корона. Снимање филма „Жетва” планирано је за почетак 2021. године, уз српско-америчку копродукцију. Највећи део биће сниман на нашој територији, мада постоји сумња да ће бити добијена дозвола за рад на Космету. Амерички партнери били су посебно заинтересовани за тематику филма, и стали су иза теме која разоткрива албанску мрежу трговине српским органима, за откривање истине о „жутој кући”. Будући да извештај Дика Мартија није добио судски епилог, овај филм ће сведочити о истинитим догађајима на српском и енглеском језику. Одлука је да главне улоге буду поверене Харвију Кајтелу и Милошу Биковићу – рекла је Јелена Триван, изражавајући наду да ће држава додатно помоћи уколико то буде потребно.

На Конкурсу Филмског центра Србије у категорији суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова, осим „Жетве” Пола Кампфа подржано је још четири пројекта: „Вера” Недељка Ковачевића, „Рајко Митић” Мирослава Лекића, „Звечарке” Николе Љуце и „Видеотека” Луке Бурсаћа, објавио је Филмски центар Србије, а преноси Танјуг.

Филм „Вера” добио је износ од 27 милиона динара, „Рајко Митић” подржан је такође са 27 милиона динара, као и „Звечарке”, док је остварење „Видеотека” добило 16 милиона динара.

На конкурс је било пријављено 32 пројекта, а међу одбијеним филмовима налазе се дела Милорада Милинковића „Што се боре мисли моје”, „Балкан” Срђана Драгојевића, „Екскурзија” Мирослава Терзића, „Љубав у Савамали” Горана Гајића, „1970” Дарка Лонгулова, као и „Трпеле” Слободана Скерлића.