top of page

Анкете: Само петина грађана жели вакцину

Истраживање међу Београђанима показало је да око 45 одсто становника главног града још није одлучило да ли би се вакцинисало када вакцина буде одобрена и доступна. Четвртина људи је изјавила да не жели да добије цепиво, само петина грађана је спремна да се вакцинише, док ће одлуке око девет одсто грађана зависити од избора произвођача вакцине.



Иако лекари жељно чекају регистрацију вакцине против ковида 19, јер се сматра да је она једини лек захваљујући којем може да се искорени вирус корона, расположење грађана да је добију није баш најсјајније. У студији коју је урадила Америчка привредна комора, у сарадњи са Економским институтом из Београда и Институтом за епидемиологију Медицинског факултета у Београду, наглашено је да у тренутку испитивања 41 одсто испитаника није било забринуто да може да се зарази, а да је 13,1 проценат сматрао да „ситуација није тако озбиљна као што се представља”.


Узимајући у обзир погоршање епидемиолошке ситуације од краја октобра и чињеницу да предстојећи зимски период претпоставља додатне ризике, руководиоци истраживања сматрају да је неопходно фокусирати се превасходно на повећање капацитета за тестирање, оснаживања епидемиолошког надзора и јачања капацитета здравственог система.

Како за „Политику” истиче др Драгослав Поповић, стручњак за имунизацију и консултант Економског института, девет одсто неопредељених за вакцинацију има погрешан аргумент на основу кога хоће да се одлучи за имунизацију. Реч је о земљи порекла вакцине.

– Србија мора да има јаку кампању која треба да се усмери на 54 одсто људи који су против вакцинације, како би им се објаснило све у вези са тим. Људи морају да схвате шта заправо вакцина значи свакоме од нас и неко мора да одговори на све њихове бојазни, дезинформације и питања. Ако се то изведе на стратешки добар начин, користећи социјални маркетинг, а не само саопштења Кризног штаба за сузбијање ковида 19, онда ћемо добити много више људи који желе вакцинацију. Добро је што је речено да вакцинација неће бити обавезна јер људи не воле никакву присилу – каже др Поповић, који сматра да су људи већ заморени од пандемије која дуго траје.

Он напомиње да још није чуо да се неко од надлежних огласио и рекао како ће изгледати тачан план вакцинације против короне, као што су то учиниле неке државе. То је битно да се обелодани, сматра он, пре него што у Србију стигне прва вакцина против ковида 19.

– Испред домова здравља и амбуланти су редови људи који долазе због сумње на ковид. Не може у тој истој установи да се организује вакцинација и да људи чекају у редовима за то. Неко ће доћи једном, два пута и када види редове одустаће од идеје да добије вакцину. О томе се мора стратешки размишљати. Србија већ има антивакцинални покрет и то би требало неутралисати јер ћемо имати проблема. У промовисање важности вакцинације треба укључити и цркву, како је то урадила Русија – сматра др Поповић.

Имајући у виду да је од почетка пандемије у Србији велики број здравствених установа радило у ковид режиму, смањена доступност услуга за пацијенте код којих није дијагностификован ковид 19, али пате од других хроничних или акутних обољења, реалност је Србије, као и већине земаља у свету.

У првој половини 2020. године у свим службама домова здравља остварено је за петину мање услуга (21,1 одсто) у односу на исти период претходне године. У периоду од априла до јуна, у поређењу са првим кварталом, доступност свих услуга је смањена за 27,7 одсто. У службама за здравствену заштиту одраслих у другом кварталу је смањен обим пружених услуга за 26,8 одсто. Такође, у првој половини 2020. године дошло је до смањења обима пружених услуга у стационарним установама за 39 одсто у поређењу са просеком периода 2016–2019. године. Број првих прегледа у здравственим установама је 45 одсто мањи у односу на исти период 2019. године, док је остварено 33 одсто мање болничких дана у односу на исти период прошле године. Смањени обим пружених здравствених услуга превасходно је негативно утицао на контролу здравља хроничних пацијената, који у току године обаве више прегледа у односу на општу популацију.

Према речима др Милице Николић Урошевић, председнице Удружења за заштиту права изабраних доктора опште медицине Србије, у данашње време је готово немогуће доћи до специјалисте.

– Пацијенти морају да дођу у дом здравља код изабраног лекара који би онда требало да им закаже преглед и напише упут. Термини за прегледе често нису дати. Пацијенти најчешће имају проблем са нерегулисаним срчаним тегобама, бубрезима, штитастом жлездом… За њихово стање је потребна додатна дијагностика и опрема коју изабрани лекари немају. Сада је углавном сва дијагностика подређена ковиду. Људи су зато принуђени да иду у приватне ординације уколико имају новца да плате. Уколико немају, седе код куће и трпе тегобе. Најтеже је пацијентима из Београда да дођу до ендокринолога или гастроентеролога – наглашава наша саговорница.

Она наводи да има и старијих пацијената који из страха од заразе од марта не излазе из својих кућа и не долазе на контроле.

– Они страхују с разлогом јер свакодневно слушају информације о великом броју заражених и преминулих од ковида – додаје др Николић Урошевић.


Према закључцима студије, прилагођавање начина рада здравствених установа ради постизања минималног ризика за пацијенте и медицинско особље, повећање сарадње кроз јавно-приватно партнерство и веће коришћење дигиталне технологије и телемедицине имају кључну улогу у повећању доступности здравствених услуга, смањених под утицајем пандемије ковида 19.



Ове мере на првом месту подразумевају минимално задржавање у здравственој установи и минимални број контаката са медицинским особљем. Истовремено, упоредни примери показују огромне користи од коришћења дигиталне технологије, а позитивна искуства у коришћењу телемедицине указују на велике могућности у коришћењу и након пандемије.


Већина европских земаља је од почетка интегрисала приватни здравствени сектор у борбу против пандемије, посебно за услуге приватних лабораторија које обезбеђују велики обухват тестирања. У време када је потребно обезбедити додатна, непланирана средства за борбу против пандемије, рационално коришћење ресурса и капацитета, и повећање доступности основних здравствених услуга је императив.

Студија Америчке привредне коморе је рађена са циљем испитивања ставова и понашања у вези са заштитом и перцепцијом ризика од ковида 19 на 804 испитаника.

Comments


bottom of page