Антић: Да ли су српски великаши имали избора осим да нестану?

Видовдан је највиши дан српског народа који нису Срби изабрали за то, већ су га одабрали српски непријатељи, каже историчар Чедомир Антић и оцењује да су се на тај дан дешавали догађаји који нису могли бити избегнути, а да Србима није дат избор као што је дат Немцима.



„То је тако и данас, само што је начин уништења другачији - данас се не убија, данас се асимилује”, казао је Антић на трибини Удружења породица косметских страдалника под називом „Сви наши Видовдани”, коју су организовали зато што ове године неће бити у прилици да присуствују парастосу и опелу у Манастиру Грачаница и код Споменика Косовским јунацима на Газиместану.


Антић додаје да се најбоље види однос према Србима према односу према српском народу ван Србије и у том смислу указује на положај Срба у Црној Гори.


„Зашто Србима у Црној Гори не дају права која дају Бошњацима, Хрватима, Албанцима?”, упитао је.


Наводећи да се данас сећамо нашег страдалног народа на Косову и Метохији, Антић наводи да их зову интерно расељеним лицима, као што Србе из Босне и Хрватске зову избеглицама, а да су сви они у ствари прогнаници.


„Срби су данас 12, 13. народ у свету по броју прогнаних, у Европи држе прво место. Украјинци су данас вероватно најбројнији, али код њих још траје рат. На Косову Албанаца има више него 1999. номинално, реално их има мање. Мени није жао због тога, али ми је жао што је жртва претворена у злочинца и што потомке жртве називају злочинцима, а то је нешто што не смемо да дозволимо”, сматра Антић.


Он је рекао да су и Срби у историји чинили злочине и наводи да је рат злочин сам по себи али, додаје, тужно је када се види да су од 100 жртава на КиМ, 40 њих Срби, а чинили су 12 одсто становништва КиМ, као и да су од срушених зграда на КиМ по бројању Кфора, између 41 и 43 одсто српске.


„Осудили су пар војника ОВК и све српске команданте”, каже Антић и додаје да када су наше жртве после Видовдана 1999. године у питању, ту су ствари и горе - 940 Срба је убијено, а највећи верски прогон после Другог светског рата у Европи догодио се 2004. године на КиМ.


Како каже, на КиМ је 1.620 отетих Срба, а ту је и чињеница да се сваке године деси око 100 напада етнички мотивисаних управо на Косову и Метохији.


„Може као утеха да нам служи само то што у Хрватској, која је остварила све своје националне циљеве и у којој су Срби чини 15 одсто становништва и 35 одсто жртава и сведени су са 20 одсто на 2,5 одсто становништва, што је тамо 300 напада годишње, а та земља је ушла у ЕУ”, додаје иронично Антић.


Говорећи о Видовдану као највишем српском дану, Антић каже да га нису Срби изабрали и да су се на тај дан дешавали догађаји који нису могли бити избегнути.


„Ко је бирао Видовдан, Косово поље за место борбе? Да ли су српски великаши имали избора осим да нестану? Тако је и касније. На тај дан десио се пуцањ 1914, склопљен је Версајски мир, 1919. године, умро је Илија Гарашанин, 1948. земље Имфорбироа су раскинуле са Југославијом, 1989. одржан велики митинг, а 1990. године Фрањо Туђман је избацио Србе из устава. Видовдан је носио страдање 1999. када је само тог дана заклано четворо у Грачаници, 2001. када је испоручен Милошевић Хашком трибуналу, који је био створен да заврши освајачки рат”, наводи Антић и оцењује да су Видовдан изабрали наши непријатељи.