top of page

Безбедност Турског тока приоритет

Значај гасовода Турски ток повећан је чињеницом да рад гасовода Северни ток испод Балтичког мора није загарантован, рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто на састанку министара енергетике Организације турских држава (ОЦТ) у Алматију, у Казахстану.



Он је позвао челнике земаља кроз које гасовод пролази да обрате пажњу на функционисање Турског тока. Истакао је и да се мађарска влада нашла на удару због реализације пројекта Турски ток, али да би без гасовода Мађарска била у великим проблемима.


Из Данске и Шведске стижу извештаји о цурењу гасовода Северни ток 1 и 2 на деоници испод Балтичког мора. Тренутно ниједан цевовод не транспортује гас ка Европи, иако оба садрже гас. Како преноси Би-Би-Си, сеизмолози су пријавили подводне експлозије непосредно пре појаве цурења. Према извештајима, Шведска је у четвртак установила ново цурење на гасоводу.


Главни политички актери упиру прстом једни у друге шта је или ко је изазвао цурење. Европска унија верује да је то била саботажа и криви Русију за оно што се догодило – иако не би било у интересу Русије да нанесе штету сопственој инфраструктури. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да је оно што се догодило „намерно нарушавање активне европске енергетске инфраструктуре“. Други су, пак, указивали да иза инцидента можда стоје Сједињене Државе, али за сада су то само претпоставке.


Петер Сијарто је на скупу у Казахстану нагласио да се Европа суочава са озбиљном енергетском кризом која погађа цео свет, као резултат рата у Украјини и санкција које је Европска унија увела Русији. Међутим, ове санкције су болније за Европу него за Руску Федерацију, додао је он. Он је рекао да за мађарску владу енергетска безбедност није идеолошко или политичко питање, већ „физичко“, па стога није ни политичко питање одакле се енергија купује.


Сходно томе, мађарска влада никада није подржавала и никада неће подржати никакве санкције које би угрозиле снабдевање Мађарске енергентима, било да се ради о нуклеарној енергији, нафти или гасу, навео је Сијарто.


Министар је истакао да се у овој ситуацији мора посветити повећана пажња безбедности Турског тока, како би се избегли инциденти попут оних који се односе на Северни ток 1 и 2. Турски ток је јужна рута којом стиже 50-60% руског гаса. Мађарска, је омогућила складиштење 42 одсто годишње потрошње, рекао је он. У том контексту, подсетио је да ниво попуњености западноевропских резервоара покрива само 23 одсто годишње потрошње.


Сијарто је такође рекао да тренутна ситуација чини неопходним проналажење нових извора енергије. Он је истакао да се 10,5 одсто глобалних резерви гаса налази у централној Азији. Стога се Европска унија позива да уложи напоре да изгради инфраструктуру како би осигурала коришћење гасних ресурса у Азербејџану, Кавказу и Централној Азији и да закључи неопходне трговинске споразуме. Постоји потреба за повећањем капацитета трансанадолских и трансјадранских гасовода и повезивањем Јужног гасног коридора са средњом Европом преко Западног Балкана. Такође подржавамо пројекат за довођење зелене енергије, произведене снагом ветра у Европу из Азербејџана, путем подморских цевовода, додао је он.


На крају је рекао да 50 одсто мађарских потреба за електричном енергијом задовољава нуклеарна енергија. Због тога је Влада Мађарске одлучила да у сарадњи са међународним конзорцијумом на челу са Росатомом изгради нову нуклеарну електрану снаге 2.400 мегавата, рекао је министар и напоменуо да ће нови реактори бити у функцији 2030. године.


На дневном реду је био и значај транзиције зелене енергије. Сијарто је рекао да је Мађарска посвећена заштити животне средине, али да мора спречити да зелена питања присвоје политички покрети.


У међувремену, такође у духу Источног партнерства, Ласло Кевер, председник Мађарског парламента, разговарао је у среду у Будимпешти са Мустафом Сентопом, председником Велике народне скупштине Турске. Током састанка су размотрили утицај и претње украјинско-руског рата на безбедност и економију, наведено је у саопштењу.


bottom of page