Рат у Украјини има само губитничке стране, јер у овом рату људи гину, па је разговор о победницима бесмислен, рекао је Петер Сијарто за Би-Би-Си. Мађарски министар спољних послова се дотакао и питања снабдевања енергентима и увоза хране из Украјине и назвао лажном вест да су постигнути нови споразуми са Русијом, након што је недавно посетио Москву.
Желимо да се рат заврши што је пре могуће, јер се одвија у нашем суседству, са озбиљним последицама, нагласио је Петер Сијарто. Он је рекао да у западном делу Украјине постоји велика заједница Мађара, чији се многи припадници регрутују у украјинску војску, а многи од њих се шаљу на прву линију фронта и тамо гину.
„Дакле, желимо моментални прекид ватре, мировне преговоре и желимо да се коначно постигне мировни споразум, који би окончао смрт невиних људи“, нагласио је он и поручио да је став Будимпеште јасан од почетка рата: Мађарска најоштрије осуђује рат и стоји иза територијалног интегритета и суверенитета Украјине.
Министар је додао да би било веома лоше да се НАТО укључи у овај сукоб, јер би то значило избијање трећег светског рата, већ следећег дана. Он је додао да неке земље чланице испоручују оружје и другу војну опрему Украјини, али да Мађарска то не чини. Уместо тога, Мађарска спроводи највећу хуманитарну операцију у својој историји, истакао је.
Када је реч о економском аспекту рата и енергентима из Русије, он је рекао да ће сарадња са том земљом постојати "све док нас инфраструктурна мрежа приморава да сарађујемо са Русима, како бисмо обезбедили сигурно снабдевање енергијом за нашу земљу".
Сијарто је назвао лажном вест да су постигнути нови споразуми са Русијом, након што је недавно посетио Москву. „Нисмо закључили ниједан нови споразум, јер је наш споразум о нуклеарној енергији потписан 2014, пре девет година. За гас је последњи дугорочни уговор потписан 2021, дакле пре скоро две године. Имамо и дугорочни уговор о нафти који смо потписали пре много година. Нема нових споразума", рекао је Сијарто.
Нагласио је да Мађарска тражи алтернативна решења, али да је, на пример, за снабдевање гасом из Азербејџана потребан низ инфраструктурних пројеката у југоисточном делу Европе. Влада је, како је истакао, контактирала Европску комисију, заједно са румунским, бугарским, грчким и турским колегама, да се обезбеде средства за овакве пројекте, али да до сада није било ангажовања Европске комисије у том правцу.
"Мађарска је такође контактирала Пољаке, јер проширују своје капацитете за течни природни гас (ЛНГ). Моћи ћемо да купујемо течни гас од њих, али то ће се догодити тек за три до четири године. Питање како обезбедити енергетску безбедност земље сада, данас и сутра. Све док не постоји физичка могућност замене транспортних путева којима се енергенти испоручују у земљу, не можемо одустати од сарадње са Русијом. Док ми неко не да одговор који други путеви и који други извори могу да служе нашој сигурности снабдевања енергијом, не можемо одустати од ових споразума", рекао је министар.
Упитан о блокирању увоза хране из Украјине, Сијарто је рекао да Мађарска није ни прва ни једина земља која је донела такву одлуку. Првобитни, циљ споразума био је да подржи Украјину у извозу житарица и других прехрамбених производа из Украјине у оне делове света где би недостатак украјинског извоза могао да изазове несташицу хране. Сијарто је истакао да је у ту сврху донирано више од три милиона долара када је то затражио председник Украјине и да су отворене транзитне руте кроз Мађарску, али да су се извезено жито и храна једноставно заглавили у централној Европи.
То није био договор, а ни циљ, нагласио је он и додао да су жито и друге намирнице које су преплавиле средњу Европу, посебно Мађарску, изазвале огромне тешкоће њеним пољопривредницима.