Свака трећа особа у Србији је током ванредног стања имала привилегију да ради посао од куће, трећина је морала да иде на посао, сваки осми је био на плаћеном одмору, a сваки шеснаести на неплаћеном одсуству.
Због пандемије ковида-19, без посла или примања остао је сваки десети радно способан становник Србије, а посао је изгубио и сваки четврти предузетник односно (су)власник фирме у Србији, показују резултати истраживања под називом „Живот и криза – ефекти пандемије”, које је крајем априла спровела Интернационална агенција за истраживање тржишта и јавног мњења МАСМИ из Београда.
Истраживање у коме је крајем априла учествовало 865 грађана Србије, такође је показало да су становници престонице били ти који су у највећем проценту радили од куће у условима ванредног стања – чак 42 одсто радно способног становништва Београда обављало је посао код куће, док је 30 одсто ишло на посао. На посао није морало да долази свега 26 одсто Војвођана, 28 процената Шумадинаца и 19 одсто грађана Јужне Србије, пише "Политика".
„С обзиром на то да је ситуација у којој смо се нашли комбинација здравствене и економске кризе у којој се никада до сада нисмо нашли, занимало нас како наши суграђани доживљавају пандемију вируса корона, шта им је најтеже пало и да ли су оптимисти или песимисти када је у питању блиска будућност. Истраживање је показало да су пандемију најдраматичније доживеле особе које су изгубиле посао због ове здравствене кризе – 40 одсто њих ситуацију перципира као веома тешку. Ако посматрамо целу популацију, можемо констатовати да је ванредно стање најтеже пало радно активном становништву средње животне доби, јер су поред свог посла морали да воде рачуна о деци, али и да брину о родитељима, који су били у социјалном карантину два месеца. Ипак, охрабрује налаз да је већина грађана доста зрело реаговала на пандемију короне – чак 92 одсто њих сматра да од њиховог (не)одговорног понашања зависи даља судбина заразе”, истиче Оливера Деспотовић Цветковић из агенције МАСМИ.
Она додаје да је за половину наших суграђана пандемија била „компликована, али подношљива” и истиче да сваки четврти грађанин сматра да се ситуација није превише искомпликовала и да ће се живот ускоро вратити у нормалу. Ипак, сваки пети грађанин доживео је ситуацију као веома тешку.
„Чак 53 одсто наших суграђана има реалан однос према пандемији – забринуто је, али не паничи. Трећина је признала да се плаши за своје и здравље ближњих, а сваки шести је изјавио да уобичајени живот више не постоји. Сваки седми испитаник признао је да је веома нервозан – много више него иначе, а по седам процената њих је изјавило да нема наде у боље сутра и да понекад има нападе панике. На питање које изјаве најтачније описују ваша осећања и бриге поводом пандемије вируса корона, 40 одсто испитаника одговорило је да свет после овога неће бити исти, док је трећина рекла да у ситуацији пандемије не постоје само негативне већ и позитивне ствари и изразила наду да ће се човечанство брзо изборити са пандемијом. Оптимистичан став да ће свет изађи из овога јачи дели сваки пети суграђанин”, каже Оливера Деспотовић Цветковић.
Упитани да ли им је у новонасталој кризној ситуацији потребна помоћ, више од половине њих рекло је да им је потребна финансијска помоћ. Сваком петом грађанину значило би да се на банкоматима других банака не наплаћује провизија у ванредном стању, док је 17 одсто грађана изразило потребу за одлагањем отплате кредита.
Потребе за осталим врстама помоћи су значајно мање – 15 одсто испитаника признало је да им је потребна емотивна и психолошка помоћ, док је 16 процената рекло да су им потребне адекватне информације како да се понашају да би смањили ризик од инфекције вирусом корона.
Када је испитаницима постављено питање „какав вид помоћи сте лично у стању да пружите”, сваки трећи је рекао да је спреман да волонтерски помогне особама које нису у могућности да оду у куповину, а сваки пети би повремено издвајао новац којим би куповао храну комшијама у пензији. Међутим, чак 47 одсто наших суграђана рекло је да није (било) у могућности да пружи неку врсту помоћи суграђанима током пандемије.
Колико су грађани Србије финансијски осетљиви у овом периоду, види се по томе што се генерално не би одрекли дела своје плате како фирма не би престала са радом – само један од десет запослених навео је да би пристао на смањење плате из овог разлога. Слично је и са одрицањем од плате зарад чувања посла мање квалификованим радницима у фирми.
Да је криза утицала на најбазичније аспекте живота грађана, указују и одговори на питање шта ћете прво урадити по престанку пандемије короне – половина испитаника планира да се види са блиским особама, трећина планира одлазак на одмор или путовање, а сваки пети жели да једноставно изађе из куће и проводи време напољу.
Comentários