Бока: Искористићемо председавање ЕУ за бржи напредак Србије

Мађарски министар за ЕУ Јанош Бока изјавио је за Танјуг да будућност Србије лежи у Европској унији и поручио да ће Мађарска током председавања Унијом у другој половини 2024. учинити све да се оствари напредак Србије у процесу европских интеграција.

Бока очекује и да би током мађарског председавања могла да стигне и прва авансна уплата средства из Плана за раст ЗБ за државе кандидате.

"Верујем да је, како премијер (Мађарске Виктор) Орбан често говори, Европској унији Србија потребна више, него што је Србији потребна ЕУ. Ако погледам математику, ако погледам изазове повезивања, енергетску сигурност и миграцију, али исто тако ако погледам потенцијал економског раста Србије, сирове материјале и ресурсе које има, мислим да је Европској унији заиста потребна Србија и верујем да будућност Србије лежи у Европској унији", рекао је одговарајући на питање да ли Европска унија искрено жели Србију у свом чланству.

Према његовом мишљењу, ЕУ треба активно да се бави Србијом, на конструктиван начин и треба да се искористи овај моментум у процесу проширења да би се остварио напредак са Србијом.

"Као председавајући учинићемо све што можемо по овом питању", истакао је министар за ЕУ Мађарске, која за неколико недеља преузима председавање Саветом Европске уније.

Одговарајући на питање како мађарско председавање ЕУ може да допринесе процесу интеграције Србије, Бока је рекао да су мађарски лидери ту да тај процес олакшају у сваком тренутку и да ће мађарско председавање бити проактивно по том питању.

"Исто тако, постоји низ питања који су уско и не тако уско повезана са процесом проширења као таквим, који доприносе интеграцији Србије у европску заједницу. На пример, усвајање Плана раста, који ће омогућити додатна средства за Србију, како би спровела реформе и за развој пројеката", навео је Бока.

Како је нагласио, исто тако, треба да се идентификују области у којима би Србија могла да има користи од ЕУ програма и иницијатива, без да буде пун члан Европске уније.

"Волели бисмо да остваримо напредак у тим областима и такође, желели бисмо да блиско укључимо Србију у процес европске политичке заједнице, тиме што ћемо организовати самит ЕУ и Западног Балкана, како бисмо обезбедили нову политичку димензију процесу проширења", истакао је Бока.

Одговарајући на питање колико питање КиМ спречава напредак Србије на европском путу, иако је Приштина та која опструише сваки договор, Бока је рекао да је регионална стабилност кључна за успешан наставак процеса проширења и да Мађарска поздравља сваку иницијативу и поступак која доприноси регионалној стабилности.

"И ми смо против свих покушаја дестабилизације и ескалације ситуације. Дијалог између Београда и Приштине се често спомиње у контексту проширења. Оно што бисмо ми волели да урадимо као председавајући јесте да се побринемо да у оним областима у којима се напредак може остварити у процесу проширења, без обзира на стање дискусије између Београда и Приштине, требало би да можемо да напредујемо у тим областима", истакао је Бока.

Када је реч о питању санкција Русији, које је такође важно на европском путу Србије, он је навео да Мађарска сматра да санкције као политички алат нису биле ефикасне у прошлости и да се то вероватно неће променити у будућности.

"Требало би да будемо веома опрезни када примењујемо режим санкција, требало би да пажљиво извагамо трошкове и предности такве политике, треба да будемо реални по питању тога шта можемо и шта не можемо да постигнемо са санкцијама. Ја такође верујем да треба да се држимо протокола проширења, што значи да би Србија требало да буде у потпуности усклађена са заједничком спољном и безбедносном политиком и са санкцијама на крају процеса проширења и у тренутку кад Србија постане члан Европске уније", нагласио је Бока.

Према његовим речима, ово је написано у методологији и ако је проширење циљ овог процеса, треба да се тога придржавамо.

Упитан да ли би резолуција о Сребреници која је усвојена у ГС УН, а против које је Мађарска гласала, могла да представља нову препреку на путу Србије ка чланству у ЕУ, он је указао да то није укључено у методологију проширења, тако да верује да, макар на техничком нивоу, то не би требало да представља препреку за наставак просеца проширења.

"Поново, за нас је кључна регионална стабилност, ми подржавамо сваку иницијативу која иде у том правцу и мислимо да би требало да будемо веома опрезни са било којом политичком иницијативом која би дестабилизовала регион и подрила мир и сигурност, поготово у овом тренутку, у овом политичком контексту", нагласио је Бока.

Одговарајући на питање шта ће бити прва област у оквиру Плана за раст Западног Балкана којој ће Србија моћи да приступи и када, он је рекао да је и План раста уско повезан са идејом постепене интеграције, која би омогућила Србији да има користи од појединих пројеката и програма пре потпуног чланства.

"Верујем да је та иницијатива веома корисна, ако гради политичку посвећеност и политичко власништво, који су иза процеса проширења", истакао је он.

Према његовим речима, сада је веома важно да се идентификују специфичне области у којима би ово могло да се оствари.

"На пример, јединствено европско платно подручје или олакшавање мобилности, или да се види да ли може да се оствари побољшање сарадње са одређеним програмима Европске уније, у областима које су корисне за државе кандидате и областима у којима желе да постигну даљи напредак", рекао је Бока.

На питање када ће Србија добити прва средства из Плана за раст Западног Балкана и који су услови за исплату, он је навео да се услови исплате управо финализирају и да је у току дискусија између држава кандидата и комисије.

"Очекујем да би прва авансна уплата могла да стигне државама кандидатима већ током нашег председавања, тако да ћете видети опипљиву корист од овога, током нашег председавања", навео је Бока.

Он је рекао да мисли да Србија има неопходан административни капацитет да води успешне преговоре о прикључивању, да их чак и брже води.

"Тако да је Србија и више него у реду на том фронту. Оно што мислим да је потребно је да се задржи стрпљење и да се задржи позитиван приступ у комуникацији ка проширењу, зато што ће и то имати утицај на саговорнике са друге стране", нагласио је Бока.

Према његовом мишљењу, предуслови за отварање кластера три већ постоје, што је потврдила Европска комисија неколико пута и то је и став Мађарске, која ће настојати да створи политичку атмосферу у којој се та политичка одлука може донети, тако да може да буде постигнут консензус око тога.

"И мислим да су Србија и српска влада били веома добар партнер у нашим напорима", нагласио је Бока.

На питање да прокоментарише изјаву председника Србије Александра Вучић да ниједна земља неће постати чланица ЕУ док то не постане Украјина, Бока сматра да заиста постоји политичка атмосфера која је усредсређена на Украјину и да се то догодило, нажалост, због рата Русије и Украјине који је у току.

"Кажем нажалост, зато што би проширење требало да буде питање у ком би политички ентузијазам и посвећеност већ требало да постоје у претходним годинама", навео је Бока.

Додао је да подстиче Србију и српску владу да раде на пројектима и плановима, на предусловима како би остварили напредак у процесу проширења, без обзира на контекст политичке ситуације у вези са другим државама кандидатима.

Што се тиче могућности да дође до великог проширења ЕУ када је реч о земљама Западног Балкана, Бока каже да је увек на Западни Балкан и околне државе гледао као на историјски и културни ентитет ком је место у Европи и Европској унији, али да мислим да тренутно не постоје предуслови за "Бинг бенг" проширење.

"Али мислим да овај процес проширења околних држава треба да се догоди на основу њихових заслуга, али кроз сарадњу и партнерство са другим државама", нагласио је Бока.

Одговарајући на питање шта ће бити приоритети Мађарске када преузме председавање Саветом Европске уније, Бока каже да ће Мађарска преузети председавање у веома посебном тренутку, усред институционалне транзиције после избора за европски парламент, па ће главни циљ Будимпеште бити да осигура глатку институционалну транзицију, односно да осигура да европске институције сачувају своју способност да реагују на глобалне изазове.

Као остале приоритете навео је економску конкурентност ЕУ, јачање европске политике о безбедности и одбрани, изазове илегалне имиграције, као и проширење, које је, како наводи, век било једно од кључних питања за Мађарску у Европској унији.

"Желели бисмо да осигурамо да проширење остане циљ и тај процес и политичка пажња ће се фокусирати на Западни Балкан", нагласио је он.

Говорећи о изборима за Европски парламент који се одржавају следеће недеље, Бока каже да су "улози велики" ии оцењује да је будућност Европе и Европске уније у питању.

"И мислим да су на столу јако озбиљна политичка питања, укључујући рат и мир, економску конкурентност, миграције и тако даље. Тако да су улози веома високи", рекао је.

Он очекује да ће се састав Европског парламента променити, да ће странке политичке деснице бити снажније и имати више утицаја у личним и политичким изборима у будућности.

Верује, ипак, да ово неће променити чињеницу да ће проширење бити једно од кључних политичких области у следећем институционалном циклусу током наредних пет година.

"И верујем да би следећа Комисија заиста могла да буде комисија проширења, поред тога што ће, наравно, поклањати много пажње кључним политичким изазовима укључујући конкурентност и безбедност", рекао је мађарски министар.