Број избеглица у Србији зависиће од понашања Мађарске

"Број избеглица који ће нама доћи зависи искључиво од понашања мађарских суседа. Ако они буду заглављени са бројем људи и уколико дођу до стадијума да не могу да прихвате те избеглице, претпостављам да ће један значајнији број људи доћи и до нас. Поготово, што Украјинци Србију схватају као пријатељску земљу, која јој је блиска”, истиче Ђуровић.


Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић, познат у јавности по честим апелима да Србија прихвати мигранте из арапског света, изјавио је да су прве избеглице из Украјине већ почеле да долазе у Србију, за сада, углавном код своје родбине и пријатеља.


„Контактирају нас и ми их упућујемо на Граничну полицију да их региструју па да онда видимо шта даље”, рекао је Ђуровић за Танјуг и наводи да се, према проценама Мађарске, очекује да 600.000 људи дође у ту земљу.


"Број избеглица који ће нама доћи зависи искључиво од понашања мађарских суседа. Ако они буду заглављени са бројем људи и уколико дођу до стадијума да не могу да прихвате те избеглице, претпостављам да ће један значајнији број људи доћи и до нас. Поготово, што Украјинци Србију схватају као пријатељску земљу, која јој је блиска”, истиче Ђуровић.


Он је апеловао на Владу Србије да повећа капацитете за смештај избеглица: „Ми морамо да повећамо капацитете. Тренутно имамо места за 6.000 избеглица, то је недопустиво с обзиром на ситуацију и ми морамо да дођемо до најмање 10.000 места, уколико мислимо да нас развој ситуације не затекне”, поручио је Ђуровић.


Он је истакао да је избегличка криза је већ започела и да имамо стотине хиљада људи који су пристигли у околне земље поред Украјине, а да и у самој Украјини постоји велико померање људи.


„Преко 400.000 људи је избегло до данас ван Украјине, а процене су да је још 150.000 људи у покрету у самој земљу. Ми се суочавамо са неком врстом избегличке кризе, а које ће она размере да буде видећемо. Неке су процене да од пет до седам милиона људи може да напусти Украјину ако се ратна дејства наставе. Подсетићу, имали смо само неколико дана рата и то рата који је колико-толико водио рачуна да не руши и да не гађа цивилне циљеве. Замислите шта ће се десити уколико дође до ескалације ратних дејстава и ако цивили више буду укључени у њих и почну више да страдају”, рекао је Ђуровић и додао да ће то неминовно довести до нових потреса.


Он каже да је у овом тренутку највише погођена Пољска, због близине и дужине границе, а затим Молдавија, Румунија и Мађарска: „Подсетићу да се сада чека преко 40 сати на граници са Пољском, а да су колоне возила дуге и преко 15 километара. У Пољску је за један дан ушло 70.000 људи, а поређења ради, током избегличке кризе 2015. у Србију никад није ушло више од 10.000 људи, тако да су то огромни бројеви”, поручује Ђуровић.


Поред Пољске у коју је ушло преко 200.000 људи, више од 75.000 људи ушло је у Мађарску, у Румунију више од 50.000, Словачку више од 19.000: „То су огромне и врло забрињавајуће бројке”, констатује Ђуровић.


Када говоримо о прихвату избеглица, он каже да се системи прихвата успостављају и да за то треба неко време, али да Пољска успева да одговори уз помоћ војске и трупа НАТО.


„Али хранити стотине хиљада људи није лако и праве муке тек наступају за Пољску. Прихватни капацитети у Мађарској нису спремни да одговоре на прихват толиког броја људи. У близини границе школе и јавне зграде отворене су за прихват избеглица, али без системског плана где иду и шта ће бити са њима”, рекао је Ђуровић.


Он наглашава да је нама битно да посматрамо Мађарску која је нама најближи сусед: „Уколико се Мађари не буду придржавали онога што су прошле недеље усвојили, а то је да доделе привремену заштиту свим избеглицама из Украјине, а не да их гурају назад, као што гурају друге избеглице, ми можемо да се суочимо са проблемом и то је оно што је у фокусу наше пажње. Ми немамо евидентирана гурања назад Украјинаца дуж наше границе, упркос томе што свакодневно имамо других избеглица, неукрајинаца”, поручује Ђуровић.


Као карактеристику ове избегличке кризе, Ђуровић наводи да је то већ сада јако изражена солидарност земаља ЕУ да избеглице прихвате, што није био случај претходних годину дана.


„Били смо сведоци ситуације на белоруско-пољској граници, као и сталних гурања избеглица назад. Када је реч о Украјинцима, европске земље су, очигледно, заузеле други став. То је нешто што охрабрује, јер ако се са тим не настави, то је нешто што може ескалирати у много већи политички и било који други проблем”, каже Ђуровић.


Он претпоставља да је солидарност изражена зато што се тако жестока ратна дејства дешавају на очиглед свих европских земаља, није реч о Африци и Азији, већ о самом ободу Европе.


Упоређујући садашњу избегличку кризу са оном из Југославије, Ђуровић каже да паралеле могу да се успоставе по томе што околне земље прихватају припаднике својих етничких заједница, али и све друге који беже због рата.