Бубице у уху уобичајене на испитима

Док напредак модерних технологија с једне стране иде наруку академцима вољним да на испитима потраже помоћ пријатеља, с друге стране надлежни на факултетима никако да почну да спроводе процедуре кажњавања студената који крше академске норме.



Због непоштовања процедура на дисциплинским комисијама, које посебно на сваком факултету процењују студентске прекршаје, догађа се да при санкционисању много боље прођу академци који су помоћу бубице у уху положили писмени од оних који су на „Воцапу” написали одговор на постављено питање. При том не знајући чак да ли је та интернет група за комуникацију у којој су видели задатак и решили га направљена за варање или подршку при спремању испита. То тврди Огњен Кочевић, мастер студент Правног факултета, донедавни члан другостепене дисциплинске комисије Универзитета у Београду, којој стижу студентски приговори на одлуке поменутих факултетских органа.


У току његовог чланства у универзитетској комисији у току прошле и на почетку ове академске године искристалисала су се два проблема настала из пропуста у раду првостепених органа. Први је да су на нивоу универзитета морали да преиначе и смање факултетску казну студенту који је због помагања путем интернет комуникационе платформе добио обуставу од шест рокова неполагања испита јер је готово у исто време његов колега, ухваћен усред писменог са бубицом у уху, добио само два рока забране.


– Веома је уочљиво неуједначено и произвољно кажњавање студената на првом, факултетском степену, што, када се окривљени жали, нас на универзитетском нивоу доводи у положај да стално преиначујемо и ублажавамо факултетске казне. Јер не може блаже бити санкционисан онај који вара на испиту од колеге који је решио задатак на „Воцапу”, а тврди се да је само хтео да помогне и није знао да је то илегално направљена студентска група за преписивање на полагању. Други проблем је што се процедурална правила на факултетима не поштују, па студенти углавном немају појма да имају право на адвоката пред дисциплинском комисијом јер им никад нико то не каже, или им чак позив за тај састанак не буде уручен на регуларан начин. Управо је ових дана мој друг, студент Универзитета у Београду, добио позив нашкрабан руком на некаквом папирићу да се појави на дисциплинској комисији. Нити је написано зашто га зову, шта је скривио, нити је сигуран ко је тај позив нажврљао, и то у 21. веку и ери дигитализације – сведочи Огњен Кочевић.


Како додаје, управо су се, док је он био у Универзитетској дисциплинској комисији, за исправљање таквих мањкавости свесрдно залагали чланови који су професори Правног факултета др Бојан Милисављевић и др Горан Илић. Између осталог, и због тога што факултети таквим пропустима дају повода студентима који су згрешили да се жале Управном суду и унедоглед отегну процедуру одлучивања, полажући без проблема испите.


– Догађа се да дисциплинске одлуке на факултетима буду донете само на основу часне речи професора, неадекватно пропраћене доказима, или ти докази не буду прибављени на одговарајући начин. Зато студенти немају осећај да је на њих примењена претпоставка невиности. А жале се и да се за потпуно исте повреде академске части студентима изричу различите санкције. Ми, студенти и професори, настојимо да то заједнички поправимо јер такви поступци унижавају академске вредности на УБ – истиче Кочевић.


Наглашава да ни професорима и асистентима уопште није лако јер не смеју да претресу академца без основане сумње да је почињен дисциплински прекршај. Присећа се да се и у току његовог мандата у дисциплинској комисији препричавала ранија анегдота о студенткињи за коју је дежурни асистент на испиту био сигуран да је исписала „пушкице” по бутинама, али није смео ни да заусти и каже јој да мало повуче нагоре сукњу да то провери. Надлежни, каже, имају право да захтевају да студенти на испиту изваде на сто искључени мобилни телефон, али се често догађа да они уз тај свој од куће понесу и сестрин, бабин, мамин, па преко резервних апарата од доушника затраже помоћ.


– Када сам ја уписивао студије, свако од нас је познавао неког ко је знао трећу особу која је на испиту користила бубицу у уху. А сада сви директно знамо некога ко је помоћу бежичних слушалица полагао испит. Толико је постала учестала појава. Иначе, међу студентима је тренутно омиљено да на испит донесу камеру која у реалном времену преноси слику, а у облику је дугмета које се зашије на кошуљу. Постоје огласи путем којих се изнајмљује такав уређај. Помагач кроз дугме чита задатак и диктира решење у бубицу у уху, која не може тек тако да се види, нарочито ако студент има дужу косу – открива Кочевић.


Дисциплински прекршаји којима се за мандата у комисији бавио били су и недолично понашање академца који је слао непримерене поруке путем платформе за праћење наставе на даљину услед пандемије, претње и урлање на професора, као и фалсификовање потписа за вежбе.