Мађарска стоји уз Украјину, поштује њено јединство и сматра да је важно да она сачува своју независност, али рат не може послужити као изговор за ограничавање људских и мањинских права, рекао је у Стразбуру Жолт Немет, шеф парламентарног Одбора за спољне послове.
Обраћајући се на конференцији о положају мањина у Украјини, на маргинама летњег заседања Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ), Немет је поздравио „прекретницу“ у извештавању Венецијанске комисије о мањинском закону у Украјини. Мишљење објављено 13. јуна представља „пробој“, рекао је Немет. Стечена права се не могу одузети и морају бити враћена, поручио је он и додао да би европске интеграције Украјине могле помоћи да се поштовању права Мађара у тој земљи приступи озбиљно и одговорно у наредном периоду.
„Важно је нагласити да осуђујемо руски рат“, рекао је Немет. Он је такође осудио то што је питање мањина наведено као разлог агресије, рекавши да је то отежавало заштиту интереса националних мањина. „Ми стојимо уз Украјину, али рат не може послужити као изговор за ограничавање људских и мањинских права“, рекао је Немет.
Међународна заједница је постала одлучна да заштити права мањина, рекао је он, изражавајући наду да ће Украјина бити отворена за мишљења Венецијанске комисије и међународне заједнице.
Андреа Боскор, посланицa владајућег Фидеса, истакла је да је Венецијанска комисија заузела став да у Украјини постоје проблеми када је у питању заштита мањинских права. Украјина је годинама ограничавала права мањина, рекла је она, додајући да се нада да ће мишљење Комисије и притисак међународне заједнице убедити Кијев да измени свој закон о мањинама.
Боскорова је цитирала извештај Венецијанске комисије као критику украјинског закона о мањинама, због тога што је „непропорционалан у наметању украјинског језика мањинама”. То би, како је рекла, имало посебно негативан утицај на област образовања.
Она је рекла да је одлука да се до 1. септембра 2024. одложи усвајање амандмана на закон о образовању у вези са двојезичном наставом дала закарпатским Мађарима „простор за дисање”, додајући да је то само одложило проблем.
Ласло Брензовић, шеф Закарпатског мађарског културног удружења (КМКС), рекао је да Украјина мора да се врати примени европских норми које су некада биле део правног система земље.
Мађарска је до сада у више наврата истицала да неће одобрити украјинску кандидатуру за улазак у НАТО и Европску унију све док Kијев наставља да дискриминише етничке Мађаре који живе у Закарпатју. У тој покрајини западне Украјине живи око 150.000 припадника мађарске националне мањине. Примедбе Будимпеште нарочито се односе на угрожавање наставка образовања украјинских Мађара на њиховом матерњем језику. Влада у Кијеву је, наиме, предвидела да ове јесени укине могућност да припадници мањина, укључујући и Мађаре, похађају школску наставу на њиховим језицима. Одлука о ступању на снагу спорног законског амандмана је недавно одложена за јесен наредне године, али није укинута.
О томе је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто недавно разговарао и са Илзом Брандс Kерис, помоћницом генералног секретара за људска права у седишту УН-а у Њујорку, и изазио забринутост за судбину школа на мађарском језику у Украјини.
"Док ми прихватамо децу избеглу из Украјине у 1300 школа и дечјих вртића у Мађарској, у Украјини прете затварањем 99 основних и средњих школа на мађарском језику, због спорног закона о образовању", објавио је Сијарто на Фејсбуку.
Он каже да се од 2015. године у Украјини поступно смањују права мањина, када је реч о употреби њихових матерњих језика. Наводи и да су у протеклих осам година, украјинске власти обећавале решавање овог проблема, али да у стварности нису ништа у том смислу учиниле.
Закон којим се оснажује упораба украјинског језика у образовању и медијима, донет је при крају мандата бившег председника Украјине Петра Порошенка. Иако је ускраћивање језичких права Мађара у Украјини честа тема у контактима највиших мађарских функционерима са званичним Бриселом, до сада од стране Европске уније нису предузети готово никакви кораци како би упозорења и молбе из Будимпеште били уважени и проблем решен. Најновији извештај Венецијанске комисије је први међународни документ који скреће пажњу на овај проблем и упућује критике на рачун Кијева, због угрожавања права националних мањина у Украјини.
Мађарска влада позива парламент, владу и председника Украјине да „престану да ограничавају права мађарске мањине” и њеним припадницима врате права која су раније уживали, изјавио је данас Тамаш Менцер, државни секретар у Министарству спољних послова Мађарске. Он је позвао Европску унију да то питање стави на свој дневни ред и „предузме значајне кораке” како би украјинским Мађарима била враћена права, преноси агенција МТИ.
Говорећи о промени закона о образовању, језику и мањинама у Украјини, Менцер је рекао да су мере у потпуности у супротности са билатералним и међународним споразумима које је Украјина потписала, као и са свим европским вредностима.
Comments