Будимпешта против забране кажњавања кријумчара миграната
- Glas Pešte
- Mar 6, 2024
- 2 min read
Мађарска одбацује све покушаје европске администрације да „из хуманитарних разлога“ забрани кажњавање организација које помажу илегалну миграцију, рекао је у Бриселу Бенце Тужон, министар правде ове земље. Мађарске власти су, да подсетимо, прошле године ослободиле из својих затвора близу 2000 осуђених кријумчара миграната, што је наишло негативне реакције на западу.

Говорећи на маргинама састанка министара правде ЕУ, Бенце Тужон је рекао да се организације које помажу илегалној миграцији баве "кријумчарењем људи". Он је напоменуо да је Мађарска 2018. године усвојила пакет закона „Стоп Сорошу“ и да он укључује законе који криминализују размену информација са илегалним мигрантима.
„Мађарска не жели ово да промени. Нећемо усвојити предлог о забрани одговорности, јер не желимо да организације које помажу илегалну миграцију могу да наставе своје активности без последица“, рекао је он.
Министар је цитирао уредбу ЕУ која дозвољава државама чланицама одлуку да не кажњавају организације које пружају хуманитарну помоћ. Али, по први пут у историји блока, постоји предлог који би наложио државама чланицама да укину мере у свом кривичном закону које се тичу „цивилних група које организују и помажу илегалну миграцију“, додао је он.
Говорећи о предлогу, Тужон је рекао да документ позива на ограничавање кривичне одговорности на оне за које се може доказати да помажу илегалну миграцију у замену за новац. Он је рекао да, према предлогу, не могу бити кажњени ни они који помажу мигрантима у замену за „сразмерну финансијску компензацију“, додајући да није појашњено шта значи „сразмерна новчана накнада“.
Тужон је рекао да, иако су неке земље чланице ЕУ изразиле „шок“ предлогом Орбанове владе на састанку у уторак, Мађарска препоручује да се пакет одбије у целости, држећи се доследно свог ранијег става.
Он је рекао да је овај план био „још један у низу планова које је Европска комисија пожурила да понуди државама чланицама без консултација или студије утицаја”.
Comments