Скупштина Будимпеште је на данашњој седници усвојила „програм опстанка“, који укључује стабилизацију градског буџета, одржавање досадашњег квалитета градских услуга и гарантовање исплате зарада запослених у институцијама којима управља град.
У оквиру пакета одобреног са 18 гласова за и 12 уздржаних, град ће узети зајам од 16,6 милијарди форинти (44,2 милиона евра) за развојне пројекте планиране за 2023. Зајам ће одговарати подршци коју ЕУ пружа у финансирању, издвајањима из централног буџета и зајмовима коју је одобрила Европска инвестициона банка, према нацрту који је поднет на гласање.
Према овим мерама, градоначелник Будимпеште обратиће се централној влади за исплату заложене накнаде за повећане комуналне трошкове. Будимпешта је једини град који је „изостављен из државних субвенција додељених у првом кругу као компензација за повећање цена енергије локалним самоуправама градова са више од 10.000 становника“, наводи се у нацрту.
Гергељ Карачоњ ће такође поднети предлог да град добије једну трећину трошкова рада градског јавног превоза из централног буџета за 2024. Мере такође укључују смањење износа који се плаћа централној влади као солидарни порез на максимално 5 милијарди форинти (13,4 милиона евра), као и репрограмирање плаћања пореза. Такође, наводи се да би влада требало да исплати субвенцију од 6 милијарди форинти (16 милиона евра) обећану за обнову Ланчаног моста.
Жолт Винтермантел, шеф групе владајућег Фидеса у градској скупштини, рекао је да се „Карачоњ спрема да предузме мере штедње, претећи могућношћу банкрота града“. Он је додао да раније примедбе Карачоња да град неће платити свој „солидарни“ порез за помоћ сиромашним општинама кроз централни буџет, одражавају „неодговоран став“. Винтермантел је рекао да је 2019. године, када је Карачоњ постао градоначелник, град имао резерве у износу од 214 милијарди форинти (572,3 милиона евра), а добио је 200 милијарди форинти (535 милиона евра) од локалног пореза на пословање.
"Али, сада постоје сумње на неодговорно управљање или дилетантизам. Можемо побројати, једну по једну, све лоше одлуке које је Карачоњ лично донео и које су довеле до нестанка новца“, рекао је он.