Будимпешта угостила украјинске олигархе?

Последњих година неколико проруски оријентисаних украјинских политичара и бизнисмена преселило се у Будимпешту, у настојању да спасу своје богатство. Према мађарском порталу Дневне вести, власти у њиховој новој земљи боравка нису предузеле никакве мере, иако су они и званично међународни бегунци.



Украјински министар пољопривреде Микола Присјажњук посетио је Будимпешту у фебруару 2013. године, током 20. изложбе лова и риболова, где је био у пратњи мађарских министара. Након тог догађаја, посетио је бившу председничку палату, познату и као Палата Тилди, у Андраши авенији. Та зграда му је, према наводима портала, припала кроз замршену мрежу компанија, а данас се са сигурношћу може рећи да то здање, које је процењено на 19 милиона евра, припада његовој породици.


Присјажњук је под истрагом, на потерници је у Украјини и под међународним санкцијама, пише NAPI.HU. Годину дана касније, у фебруару 2014, био је приморан да напусти своју позицију пошто је ескалирала Мајданска револуција у Украјини. Против њега је покренуто неколико поступака због разних махинација, од којих је најупечатљивији био међудржавни споразум са Кином: суштина је била у томе што је он, као министар, пристао да Украјина добије зајам од 3 милијарде долара са Далеког истока, у замену за пољопривредна добра. Споразум је реализован тако што је првих 1,5 милијарди долара завршило на рачунима водећих украјинских политичара, уместо улагања у обећане програме за развој пољопривреде.


У марту исте године претресен је његов стан у Кијеву, а према подацима украјинског специјалног тужилаштва, заплењено је 286.000 долара и 659.000 гривни, скупи сатови и друга имовина. Неколико месеци касније, након ескалације сукоба у Украјини и руске анексије Крима, западне земље увеле су низ санкција члановима бивше проруске украјинске владе, коју је водио Виктор Јанукович. Присјажњук је такође био међу 56 политичара на које су украјинске власти кренуле, тражећи од међународне заједнице да им замрзне рачуне и конфискује имовину.


Поред тога, Присјажњуково име је на листи санкција САД-а, али је и на листама ЕУ, Лихтенштајна, Швајцарске и Украјине. Мађарске власти му нису завеле санкције, а Будимпешта је учинила исто и у случају Едуарда Ставицког, бившег украјинског министра енергетике, који је такође осумњичен за корупцију и проневере.


У његовом случају, сумње је потврдио и Интерпол, који је 2014. расписао међународну потерницу. Ставицки је дуго био осумњичен да је побегао у Русију, попут Јануковича, али се 2015. испоставило да је у Израелу, где му је одобрена виза, а потом и држављанство под именом Нејтан Розенберг, због његовог наводног јеврејског порекла.


Двојицу политичара повезује чињеница да су били чланови последње проруске украјинске владе и да су још под истрагом украјинских власти. Случајеви Присјазњука и Ставицког нису без преседана. После протеста на Мајдану 2014, неколико проруских политичара у бекству такође је кренуло ка Будимпешти, уместо ка Москви или Израелу, земљи коју је изабрао Ставицки, због чињенице да је било лако добити мађарски пасош и система двојног држављанства.


Са друге стране, након распада Совјетског Савеза, многи украјински бизнисмени и бивши званичници имали су контакте са властима у Будимпешти, пише овај портал. У јулу 2016. године, Служба националне безбедности Украјине (СБУ) пронашла је мађарски пасош код Виктора Светса, председника Врховног економског суда, који га је користио да напусти земљу, неколико пута. Нису дате информације о томе да ли је реч о фалсификованом документу.


Украјински посланик Олександр Шепелев приведен је у Будимпешти 2015. године са лажним мађарским пасошем и накнадно је поднео захтев за статус избеглице у Мађарској, што су мађарске власти одбиле.


Према неким изворима, Присјажњук је више пута виђен у Будимпешти, чак и током периода изолације, али није познато да ли је становник мађарске престонице. Ставицки, пак, живи у Израелу, где је неколико пута фотографисан, наводи украјинска штампа.