Ребаланс предвиђа да ће дефицит у каси државе бити 6,9 одсто БДП-а уместо првобитно планираних само 0,3 одсто. Вирус корона приморава државу да се поприлично задужи и, упркос новим задужењима, прави јој велики минус у каси. У овој години држава планира да позајми 7,5 милијарди евра, а минус ће на крају године бити око три милијарде евра. Ово је резиме ребаланса буџета који је спроведен уредбом владе.
Према тој уредби, која важи док се не стекну услови да се буџет „прекроји” Законом о буџету, рачуна се на приходе од 1.244,8 милијарди динара и на расходе од 1.593,3 милијарде динара. Дефицит је 348 милијарди динара, то јест 6,9 одсто бруто домаћег производа (БДП). Према најавама министра финансија, пројекција је да ће јавни дуг бити мањи од 60 одсто БДП-а. Сада је мањи од 50 одсто, тачније износи око 48 одсто БДП-а. Ребаланс буџета је урађен према претпоставци привредног раста од 1,8 одсто БДП-а, пише "Политика".
Оригиналним буџетом за 2020. годину били су предвиђени приходи од 1.314,5 милијарди динара и расходи од 1.334,7 милијарди динара, тако да би дефицит износио 20,2 милијарде динара, односно 0,3 одсто БДП-а.
За разлику од оригиналног буџета, који је био уравнотежен, из ребаланса је јасно да држава рачуна са мањим приходима и са знатно већим расходима. Из тога је јасно да држави предстоји велико задуживање. У ребалансу пише да су издаци за отплату главнице дуга 505 милијарди динара, а да за отплату камата и пратећих трошкова задужења треба 107 милијарди динара.
У уредби је написано и како држава намерава да надомести минус у каси. Пре свега, емитовањем државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту у домаћој и страној валути предвиђено је да се прибави 455 милијарди динара. Додатних 355 милијарди динара предвиђено је да се оствари од емисије еврообвезница (државних хартија од вредности емитованих на међународном финансијском тржишту у домаћој и страној валути). Још 5,8 милијарди динара треба да се прибави од продаје домаће финансијске имовине.
Планирано је и да се обезбеди 71 милијарда динара из зајмова домаћих и међународних комерцијалних и мултилатералних финансијских институција и иностраних влада.
Укратко, потребна средства за финансирање буџетског дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним зајмодавцима за директне и индиректне обавезе, укључујући и операције са заменом дуга пре рока доспећа, износе 886 милијарди динара. Прерачунато, око 7,5 милијарди евра.
Из ових података је јасно да држава намерава превасходно да се задужи на тржишту, и то пре свега на домаћем, јер је планирано да се у земљи прикупи 455 милијарди динара. На међународном тржишту дуга планирано је задужење за нешто мањи износ од 355 милијарди динара, а најмање – 71 милијарду динара од кредита међународних финансијских институција.
Овако скројен нови буџет уклапа се у оно што је пре неколико дана рекао председник државе. Подсећања ради, Александар Вучић је рекао да Србија не намерава да се задужи код европских партнера и ММФ-а. То је потврдио и министар финансија Синиша Мали. Ово је речено поводом тога што је Европска комисија обезбедила три милијарде евра за земље у нашем окружењу, а један од критеријума за добијање ове помоћи јесте аранжман с ММФ-ом за покретање инструмента хитног финансирања. Ова средства биће доступна током 12 месеци у форми зајмова по врло повољним условима како би се помогло земљама да покрију непосредне и хитне финансијске потребе.
Тај најновији инструмент ММФ-а је краткорочна линија за ликвидност (СЛЛ), уз већ нама раније познати стендбај аранжман. Камате на обе врсте зајма су 1,05 одсто плус провизије које износе 0,5 одсто код стендбај и 0,29 одсто код СЛЛ зајма. Предвиђено је да ће Албанија добити 180 милиона, БиХ 250 милиона, Грузија 150 милиона, Јордан 200 милиона, Косово 100 милиона, Молдавија 100 милиона, Црна Гора 60 милиона, Северна Македонија 160 милиона, Тунис 600 милиона и Украјина 1,2 милијарде евра. У СЛЛ аранжману могли бисмо да рачунамо на око 830 милиона евра.
Comments