Ванредни порези постају редовни?

Опорезивање великих трговинских ланаца због епидемије корона вируса, које је мађарска влада најпре оквалификовала као "провремено", односно "ванредно", на путу је да добије стални карактер, што изазива незадовољство у управама мултинационалних трговинских кућа.

Убрзо пошто је мађарка влада донела уредбу којом се великим компанијама намеће ванредни порез како би се надокнадиле штете изазване епидемијом корона вируса, парламенту је поднет и предлог закона о увођењу новог пореза. Неколико тачака тог закона изненадило је управе великих трговинских ланаца. Наиме, према ранијем саопштењу владе, посебан порез би био на снази само док траје ванредно стање, али у законском тексту стоји да ће он бити важећи и после тога.


Аналитичари спомињу могућност да ће дугорочно, због повећаних трошкова, порез бити пребачен на потрошаче или ће чак изазвати масовна отпуштања у трговачком сектору. Компаније са годишњим приходима између 500 милиона форинти (1,4 милиона евра) и 30 милијарди, опорезују се са 0,1% на нето износе, док би приходи оних који достижу износе између 30 и 100 милијарди форинти, били опорезовани са 0,4%. Приходи изнад ових износа опорезиваће се са 2,5%.


Влада тврди да порез неће утицати на мале трговине и да ће се, уз неколико изузетака, практично односити само на стране компаније. Мултинационалне компаније, укључујући и тзв. веб продавнице, нису изузете од пореза, наводи Министарство финансија и додаје да ће национална пореска управа редовно пратити поштовање ове мере. Према том саопштењу, додатно опорезивањ има за циљ да терет економског опоравка пребаци на предузећа која су остварила изузетну добит и обезбедила значајну тржишну предност пре кризе, а не на грађане. Првобитно је влада имала намеру да прикупи 36 милијарди форинти од посебног пореза, и тако створи фонд "за хитне интренције", до краја ове године. При том је највише рачунала на шест највећих продајних ланаца прехрамбених производа. Према образложењу, ти ланци све време кризе успешно раде и влада је сигурна да се додаатно опорезивање неће битније осетити у њиховом пословању. Ово није први пут да је влада увела ту врсту пореза. Након финансијске кризе 2008. године, Мађарска је увела секторске порезе за телекомуникације и малопродајне компаније, како би сузбила неравнотеже у јавним финансијама. "Теско" и "Водафон" су тада оспоравали оправданост посебних пореза, али је Европски суд правде 2019. пресудио да нема дискриминације над компанијама, будући да су посебни порези који су углавном утицали на компаније у страном власништву, са највећим приходима на мађарском тржишту, били прогресивни и одражавали су стварну економску ситуацију на тржишту. Међутим, многи виде да ће овогодишње увођење посебног пореза изазвати озбиљне потешкоће у трговачком сектору. Заустављање ширења епидемије, која је у току, већ је створило многе додатне трошкове већини трговаца, док је читав сектор приморан да се прилагођава општем стању економије. Министар финансија Михаљ Варга је недавно напоменуо да влада очекује нагли пад БДП-а од више од 3%, што значи да се сектор малопродаје суочава са изузетно тешком годином. Како преноси портал 24.HU, пример упозорења могу бити отпуштања у мултинационалним малопродајама, која су у току. Пре неколико недеља, "Шпар" је отпустио готово 900 радника, и то одмах након што је влада најавила свој нови порез на малопродају, премда се у службеном образложењу каже да су отпуштали само они радници који су ангажовани у марту, због масовне појаве „паничних куповина“. Од тада се, међутим, потрошња смањила на уобичајени ниво. Посматрачи оцењују да, након што је министар финансија нагласио да је нови порез намењен мултинационалним трговинским ланцима, тај корак сигурно неће изградити поверење инвеститора у мађарску привреду. По њима, такође, постоји и ризик од преноса посебног пореза на потрошаче, мада се то није догодило када је последњи пут тај порез био уведен.