top of page

Васко Попа - 100. годишњица рођења (3)

Updated: Dec 19, 2022

Васко Попа је у српску поезију ушао као формиран песник. Чини нам се да је пред собом имао један формулисан песнички програм, да је тај програм стопу по стопу остваривао и проширивао и да га још остварује и проширује.


Kада Попа спомиње кругове своје поезије, то за нас одиста има вишеструко значење. Реч је, несумњиво, о тематским круговима али, исто тако, и о заокружености и целовитости сваког циклуса и сваке његове књиге. Реч је о способности врсног мајстора да сваком свом песничком микроорганизму удахне живот и животност, али и да га учини целовитим и "завршеним", о његовој снази да сваком од тих микроорганизама предодреди функцију и дејство у оквирима опсежнијих пројеката, па и у оквирима песничке визије и песништва у целости. Реч је, очевидно, и о стваралачком методу, о песничкој имагинацији која се у свакој од његових стваралачких сфера остварује особеним уметничким реалностима са сопственим правилима и законима.


Поред тога, често помишљамо да се песништво Васка Попе, попут концентричних кругова у води, непрестано проширује захватајући све већа пространства. Попа, без сумње, шири своју визију са општег човековог положаја у свету, на битне односе којима се тај положај подвргава, а са њих на владајуће принципе читавог небеског пространства. И то ширење концентричних кругова, ма колико свеобухватно изгледало, тек је једна компонента Попиног стваралаштва.


Да би се Попином делу правилно приступало неопходно је у свести имати неке опште одредбе његовог метода: своју преносну моћ Попини поетски "пејзажи", "пројекти", "кругови", или како нам већ драго, дугују искључиво својој целовитости, у њима делују сви елементи песникове фикције јер је сви и одређују, па стога не треба тражити значења појединих вербалних комбинација већ откривати принципе и разлоге живота и животности; Попин је песнички језик несумњиво крајње кондензован и, у једном историјскојм смислу, одиста револуционаран, али његов "аскетски" језик, његова "уздржана" синтакса не остварују животност његових уметничких реалности зато што су такви какви су (аскетски и уздржани), већ стога што песник језик напиње значењем, неслућено га екстензивира, на имагитативан начин уграђује животне релације у аскетски једноставне поредмете. (...)


Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.

bottom of page