Васко Попа - 100. годишњица рођења (7)

Kо није открио кључ за Попину поезију и није схватио да су у питању игре које немају краја и у којима се само актери и време мењају и смењују, да су то игре у којима нема смисла али оне ипак трају, тражиће у њима моделиране садржаје и ситуације.

Моћи ће, рецимо, у игри "Јурке" да нађе референције на вечите ратне хистерије, у игри "Пепела" да открије симболичну слику нагона ка самоуништењу који се у реалном животу тако често испољава као смио сваке акције и т. сл. Иако, врло вероватно, има одређене идеје на уму, иако у овим песмама ништа није случајно, Попи оне нису примарне.

Примарно је осећање бесмислености које се, док игре трају, развија и које, после игара, остаје. То осећање свака од ових гротески изванредно сугестивио изазива у нама. То је, у ствари, сукцесија бесмисла, у којој један бесмисао ("Игре"), рађа други ("Kост кости"), још већи, а овај — трећи ("Белутак"), највећи... Јер, кад се, у циклусу "Kост кости", ослобођене меса, кости башкаре на сунцу или играју своју трагикомедију живота, то је ипак некаква, каква-таква, последица егзистенције хуманих бића на земљи. Али, кад у циклусу "Белутак", један мртав предмет почне сам собом да значи живот, кад се у њему и њиме почну доказивати закони једне нове дијалектике, закони инерције котој је немогућно супротставити се и у коју је врло тешко разумски проникнути, то је онда настајање архетипа једне нове реалности.

Већ и сама визуелна димензија оваквих пејзажа могла би бити довољно сугестивна последица песниковог односа према извесним доминантним особеностима живота који је, развијајући се из "Предела", добио компоненте сабласне страве, црне слутње, мудре опомене. Песник, међутим, иде још даље: да би била још сугестивнија та, назовимо их тако, бића морају да живе, или да, окренута једна другима, осуђена сама на себе, успоставе некакав контакт, некакав однос. А тај однос је већ довољан услов за драмски конфликт хуморних, гротескних размера. Зашто баш таквих?

Омађијавши нас животношћу бесмисла и реалним његовим могућностима постигнутим једном изузетном креативном снагом, Попа нас подстиче да му се, спознавши га, супротстављамо. (...)

Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.