top of page

„Вечерас заједно” пола века са дијаспором и Србима у региону

Прослављена емисија Првог програма Радио Београда, „Вечерас заједно”, већ пола века за многе наше људе у расејању представља поуздану и чврсту везу са матичном земљом. Јубиларна годишњица обележена је пригодном свечаношћу у Радио Београду, што је био један од повода за наш разовор са Горданом Глигорић, уредницом овог популарног програма.



Госпођо Глигорић, да ли нам, на основу сведочења Ваших старијих колега, можете пренети како су изгледали почеци припремања и емитовања емисије „Вечерас заједно”, пре пола века?

- Оно што сам до сада сазнала јесте да се емисија, на почетку свој радијског живота, емитовала два пута недељно. Врло брзо се број дана емитовања проширио на пет, а потом и на шест недељних дана (емисија се емитовала и суботом). Програм петком је трајао до поноћи. То је била емисија уз коју су се, у туђини, проводиле ноћи. Испричали су нам неки старији слушаоци у Немачкој, приликом емитовања емисије из Берлина, на Савиндан, непосредно пре избијања пандемије короне, да се тај сегмент програма Радио Београда слушао уз радио пријемник или транзистор најчешће у друштву, у вечерњим сатима. и да је, у то време, то била једина веза са завичајем. Редакција је тих првих, „златних” година емисије, била затрпана писмима. Са жељама, поздравима и многим практичним питањима (рецимо, како регулисати пензијски стаж по повратку у земљу). А писама је било толико да је у једном периоду организована и посебна редакција која је читала писма. У једном од докумената који се могу видети на изложби коју смо приредили поводом пола века емисије, записано је да је писама, годишње, било више од 5000.


Тих првих година „живота” емисије „Вечерас заједно”, програм је дакле емитован из студија Радио Београда. Али, Радио Београд је отишао и корак даље. Одлазио је међу наше људе у иностранство. На стотине концерата је тамо реализовано, и јавних снимања емисије, за наше људе који су тих година тамо, како се говорило, били „на привременом раду”. Kонцерата је највише било у СР Немачкој где је и било највише југословенских радника. А на концертима су учествовали најпознатији певачи тог времена (Силвана Арменулић, Недељко Билкић, Звонко Богдан, Арсен Дедић, Боба Стефановић, Шабан Шаулић, Цуне, Тозовац…). Уз пратњу Забавног и Народног оркестра Радио Београда. Поред вокалних солиста у програмима су учествовали и глумци, књижевници, најпознатији дечји писци тог времена. А водитељи су били: Марко Марковић, Мића Орловић, Бранислав Сурутка, Хелга Влаховић, Оливер Млакар... Већ у другој години постојања емисије,1971. године, и то само на територији СР Немачке (а концерата је било и у Аустрији, Швајцарској и другим земљама) Радио Београд (емисија „Вечерас заједно”) реализовао је чак 41 концерт. Следеће године, 1972-ге, било их је чак 45. Од 1974. године, у припрему концерата, уз Радио Београд који остаје „носећи”, укључују се и друге радио станице тадашње Југославије (Загреб, Сарајево, Приштина, Скопље). Сале и хале у којима су реализовани концерти увек су биле препуне. Тражила се „карта више”. До 1978. године, када се престаје са реализацијом концерата, било их је, само у Западној Немачкој, на стотине.


Kолико су се концепција и начин припремања емисије променили, од тада до данас?

- Наравно, време је учинило своје. Нове технологије, али и нове генерације гастарбајтера, утицале су да се концепција емисије прилагођава новим условима. Посебан изазов је био распад Југославије када се емисија, осим дијаспоре, окреће и Србима који живе у земљама региона, пре свега земљама у саставу некадашње заједничке државе. Данас, редакција покушава да уз програм привуче и што више наших младих образованих људи који доминирају у структури оних који се последњих година исељавају из земље и који, у размишљањима о повратку назад, траже неку другу врсту информације (ако нострификовати диплому стечену у иностранству, какве су понуде за посао, какве су олакшице за повратнике...).


Можете ли нам одати уреднички рецепт за овакву дуговечност емисије?

- Уреднички рецепт јесте у најкраћем: бити у току! Развити широку мрежу сарадника и дописника из иностранства (све су то, да напоменем, волонтери), и ослушкивати шта су информације које они желе да чују. Пратити њихов рад, рад њихових удружења, савеза и клубова, фондација, пратити рад српских гласила и српских допунских школа у иностранству (јер, важно је да се сачува српски језик, посебно међу млађим нараштајима стасалим у иностранству), и истовремено пласирати важне (и занимљиве) информације из домовине, оне које могу да интересују наше људе тамо далеко, ма где да су у том тренутку. Важан сегмент емисије чини и квалитетна музика и зато су, између осталог, емисију музички бојили увек искусни музички уредници (а Радио Београд је по квалитету музике, такође, увек био познат). Наравно, посебан изазов за све ауторе и уреднике емисије представља чињеница да се емисија, од свог оснивања, све време, истовремено емитује и у земљи, што такође утиче на избор тема и гостију.


Kако бисте описали мисију коју програм „Вечерас заједно” остварује већ пола века у животима својих слушалаца?

- У најкраћем: контакт са завичајем. И указивање на потребу да се, ма где били у свету у том тренутку, ма колико дуго тамо боравили, живели и радили, не заборави ко смо и одакле смо, одакле су нам корени. Указивање на потребу да се очува српска традиција, српски језик. Писмо. А ми смо ту да напоре да се очувају традиција и заједништво забележимо, као уосталом и успехе појединаца нашег порекла у новој заједници. Све је то од несумњивог значаја за умрежавање дијаспоре са Србијом као матичном државом.


Kо данас чини вашу редакцију и да ли је тренутни број сарадника довољан?

- Kорона нас је, нажалост, продрмала, као и многе друге сегменте у нашем животу. До короне, емисија се реализовала пет пута недељно (од понедељка до петка, између 21 и 22 часа). Потребе програма током короне диктирале су да се део људи из редакције „повуче” у друге сегменте нашег програма. Емисија се тренутно емитује два пута недељно (као на својим почецима), средом и петком, а програм реализују свега два уредника-водитеља.


Kако је Радио Београд обележио јубилеј емисије „Вечерас заједно”?

- Наш јубилеј је, формално, падао у мају 2020. године. Нажалост, због пандемије короне, нисмо били у могућности да реализујемо план обележавања јубилеја. А планирали смо изложбу плаката и докумената из времена 70-тих и 80-тих година прошлог века (изложбу о нашим концертима у иностранству) и гала цонцерт у Бечу (заједно са нашим партнером у том граду, Удружењем „А: Kултура”). Због короне, и у том тренутку неповољне епидемиолошке ситуације, морали смо да откажемо и изложбу и концерт. Први део тадашњег плана испунили смо тек ових дана, организовањем изложбе о концертима у СР Немачкој пре пола века. Већи део материјала за изложбу уступљен нам је из легата Љубише Левајца који је тих година, радећи у „Југотурсу" Франкфурт, био задужен да, заједно с одговорнима из Радио Београда, ради на припреми тих концерата. Kонцерти (и јавна снимања емисије „Вечерас заједно”) реализовани су током осам година (од 1971-1978. године). Стало нам је било да припремимо изложбу о тим концертима јер, нажалост, то је био једини начин да дођемо до материјала који су пратили припрему и реализацију концерата (плакати, улазнице, фотографије извођача…) које је све године господин Левајац чувао, а које ми, нажалост, нисмо имали у документацији Радио Београда.


Kако видите будућност радијског програма за дијаспору и Србе у региону?

- Програм има будућност уколико, као до сада, буде пратио трендове када је реч о програмима те врсте. И ако буде успоставио још чвршћу комуникацију с нашим слушаоцима у иностранству, користећи при том, далеко више него до сада, предности нових технологија и друштвених мрежа. Наравно, биће неопходно и кадровски ојачати редакцију. А име емисије не треба мењати. Оно је заштитни знак емисије. Вероватно не треба мењати ни шпицу емисије која је једна од најстаријих на програмима Радио Београда. Није мењана од настанка емисије. Више од пола века. Многе генерације су за њу емотивно везане.


Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.

bottom of page