Већина младих за легализацију марихуане

Свака друга млада особа у Србији пробала је марихуану, а две трећине младих залаже се за легализацију канабиса, било у медицинске или „корисничке” сврхе, говоре подаци изведени из најновијег истраживања Кровне организације младих Србије „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији”.


Студија која је урађена на репрезентативном узорку младих, старости од 15 до 30 година, такође упозорава да је свака осма млада особа конзумирала екстази и кокаин, а средства за смирење користило је чак 15 одсто припадника младе генерације. Свака десета млада особа макар једном је пробала амфетамине, а халуциногену дрогу ЛСД конзумирала су четири процента њих. Аутори ове студије истичу да још више забрињава проценат младих који пију – чак 92 одсто пробала су алкохол, а половина пије чешће од једном недељно. Ово истраживање такође је показало да трећина младих свакодневно пуши, а додатних 14 процената понекад запали цигарету.


Чињеницу да је овако висок проценат младих признао да користи психоактивне супстанце генерална секретарка Кровне организације младих Србије Миљана Пејић тумачи лаком доступношћу и ниском ценом дрога и додаје да се оне могу лако набавити у сваком кафићу или клубу – од стране вршњака или дилера.


– С друге стране, податак да велики број младих има потребу да „дизајнира” реалност уз помоћ наркотика говори да је њима неудобно у свету који их окружује и траже излаз из тегобне свакодневице. Због тога се мора водити рачуна не само о физичком већ и о менталном здрављу младих. Нас озбиљно брине и број младих који свакодневно или повремено пије јер је наше друштво веома толерантно према алкохолним пићима, а потпуно је неприхватљиво да мушкарац у кафани наручи било шта сем жестоког пића. Иако је алкохол званично забрањен малолетницима, готово сваки тинејџер може да купи пиће у трафици, а притисак вршњака да се сваки излазак „залије” пићем је велики. И у родитељском дому уз алкохол се прослављају рођења и крштења, рођендани, венчања, прославе Нове године и породичне славе, па не треба да чуди што је пиће постало сапутник у одрастању младих – истиче Миљана Пејић.


Др Мира Ковачевић, директорка Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој улици, каже да није изненађена овако високим бројем младих који су експериментисали с психоактивним супстанцама јер је дрога одавно изгубила ореол забрањеног воћа, а расправе које се у јавности воде око легализације марихуане имају за последицу и то да многи млади мисле да канабис није штетан.


– Конфузне су поруке које млади добијају кроз приче о легализацији марихуане – ако чују да се канабис препоручује у лечењу неких болести, они разумеју да се ова дрога може користити без последица. Не праве разлику између канабиса и препарата на бази канабиса, као што су чајеви или нека алкохолна пића, из којих је „извучен” ТХЦ, који има психоактивно дејство. Када млади то „преведу” на језик свог разумевања, долазе до закључка да марихуана није дрога, баш као што неки алкохоличари за пиво кажу да није алкохол већ храна. Истина је, наравно, потпуно другачија – узимање канабиса је експеримент чије се последице не могу предвидети. Никад се не зна како ће млада особа реаговати на дим марихуане и да ли ће се зауставити на једном џоинту или ће кренути путем зависности – истиче др Ковачевић.


Она додаје да су претходне генерације одрастале уз драматична упозорења својих родитеља да је дрога нешто опасно и страшно, што их може коштати живота. Млади данас одрастају уз филмове у којима велики број главних јунака конзумира кокаин или амфетамине, а у многим западним земљама које су легализовале канабис има више конзумената марихуане него пушача. С друге стране, цена дроге пада, стандард расте и готово свака млада особа може себи да приушти рекреативно, односно повремено, узимање дроге, истиче др Мира Ковачевић и додаје да једна таблета екстазија кошта између 500 и 1.000 динара.


– Ако се некада за марихуану говорило да представља „улазницу” за наркоманију, то данас важи за „дизајниране” дроге, као што су екстази и амфетамини, за које млади наивно верују да су дроге за једну ноћ. Популарности екстазија доприноси и чињеница да нема опасности од добијања вируса ХИВ-а и хепатитиса, који се преносе зараженим шприцевима приликом конзумације хероина, а истина је да само једна таблета може коштати живота младу особу, као што је то био случај с петнаестогодишњом девојчицом из Аранђеловца – упозорава директорка Специјалне болнице за болести зависности.


Она додаје да су и седативи присутни у скоро свакој кућној апотеци јер се добијају као „помоћна” терапија у лечењу високог крвног притиска, од кога пати половина наших суграђана. Данас није уобичајено да сами родитељи дају младима неко средство за смирење ако су узнемирени или излазе на испит, па не треба да изненађује што су пилуле постале уобичајени начин за дизајнирање расположења.