Већина против Србије у ЕУ и санкција Русији

Тренутна спољнополитичка позиција Србије у вези с ратом у Украјини је исправна, сматра већина грађана Србије, судећи по управо објављеном истраживању организације „Нови трећи пут”. Истовремено већина грађана је против уласка Србије у Европску унију.


Миљан Младеновић, Димитрије Милић и Драгослав Рашета

Да је спољнополитичка позиција Србије у вези с ратом у Украјини исправна, потврдило је 55 одсто испитаника, а да је погрешна, оценило је 26 одсто њих, док остали нису сигурни. Када се постави питање која је то позиција Србије тренутно, 36 процената испитаника сматра да је Србија неутрална, 31 одсто мисли да је „неутрална, али да нагиње Западу”, 24 процента њих каже да је „неутрална и да нагиње Русији”, док седам одсто њих сматра да је Србија стала на страну Русије, а један одсто да је стала на страну Запада.


На представљању резултата истраживања „Рат у Украјини и јавно мњење у Србији” јуче у „Медија центру”, Димитрије Милић, програмски директор „Новог трећег пута”, оценио је да се ставови грађана Србије добрим делом поклапају с оним што говоре медији. Како је навео, портали у Србији су у посматраном периоду више гравитирали ка Русији и били су више антизападно настројени него што су били проруски. Истраживање, спроведено уз подршку Националне задужбине за демократију (НЕД), обухватило је мониторинг утицајних медија (11 портала и близу 17.859 текстова објављених у марту и априлу који су се дотицали рата у Украјини), фокус групе и истраживање јавног мњења у периоду од 13. до 19. јуна на репрезентативном узорку од 1.285 испитаника с територије Србије без КиМ.


На питање да ли Србија треба да уведе санкције Русији, 72 одсто испитаника навело је да не треба уводити никакве санкције, а 16 процената мисли да потпуно треба ускладити ниво санкција са ЕУ. Да ће више штете од санкција имати Запад, сматра око 59 одсто испитаника, 25 одсто њих сматра да ће више испаштати Русија. Када је реч о главним узроцима избијања сукоба у Украјини, близу 41 одсто испитаника означио је „жељу НАТО алијансе да се шири на исток и на тај начин угрози интересе Русије”, 15 одсто сматра да је то „денацификација и демилитаризација Украјине”, 13 одсто мисли да је у питању „империјална политика коју Русија води”...


Координатор истраживања Миљан Младеновић пренео је да 59 одсто испитаника сматра да је Запад крив за сукоб у Украјини, 23 одсто мисли да је највећим делом крива Русија, док њих 18 одсто оцењује да су криви Русија и Запад подједнако. У случају да Београд уведе санкције Русији, 67 одсто испитаника каже да би то дугорочно представљало проблем за Србију, а у случају да заоштримо односе са Западом, 53 одсто сматра да би то дугорочно имало негативан утицај на Србију. Ако Србија буде принуђена да бира страну, половина испитаника бира Русију јер „Србија никада не сме да буде на страни Запада”, док они који бирају Запад у већини то раде „јер од Запада пуно зависимо”.


У оцењивању појединих светских лидера, као и држава и савеза, највећу просечну оцену добили су Русија (4,9), Кина (4,7), Си Ђинпинг (4,5), Мађарска (4,4), Владимир Путин (4,4) и Виктор Орбан (4,2). Најлошије оцене добили су Џозеф Бајден (1,5), Борис Џонсон (1,7), САД (1,8) и Велика Британија – (1,9). Када је у питању медијална (средња) оцена, она износи пет у случају Кине, Русије и Путина, а један у случају Џонсона, Бајдена, САД и УК. Владимир Путин је у медијима доста негативније представљен од Русије као државе, а једина западна држава која је имала позитиван „контекст” у српским медијима је Француска, као што је и њен председник Емануел Макрон једини позитивно оцењени западни лидер.


Представљајући резултате анализе медија и рад с фокус групама, истраживач „Новог трећег пута” Драгослав Рашета рекао је, између осталог, да ни у једном од близу 18.000 чланака нису наишли на наводе о томе има ли инфлације у Русији. Каже и да је већина испитаника у фокус групама свесна да рат у Украјини није нешто што се десило ове године, чак ни 2014, него да су корени сукоба у још даљој прошлости. Њих готово 90 одсто жали украјински народ, осуђује агресију и страдање, али не доживљава украјинску владу и лидере као легитимне и сматра да не представљају интересе свог народа.


Да се сутра одржава референдум о уласку Србије у ЕУ, 53 одсто испитаника би гласало против, а 47 за улазак у Европску унију. Када је у питању улазак у НАТО, нешто преко 90 одсто испитаника би било против, док би око 9,5 одсто њих гласало за чланство Србије у тој алијанси. Чак 55 одсто свих испитаника мисли да ће њихов животни стандард наредне године бити лошији, 30 одсто сматра да ће бити исти, а свега 15 одсто мисли да ће бити бољи. Први пут у истраживањима ове организације забележен је већи број оних који сматрају да ће им животни стандард наредне године бити лошији, а и број оних који би гласали против уласка у ЕУ и НАТО овог пута је нешто већи него у претходним истраживањима.