„Радио је медиј који не трпи ни секунд тишине, све мора да тече, а та лежерност која се чује и за коју многи мисле да је једноставно само дар и таленат, заправо је резултат дуготрајног рада на себи. Све оно што вам изгледа једноставно, иза себе крије мукотрпан рад“, каже за наш портал Виолета Алексић, један од уредника и водитељ Радио КРУГА из Швајцарске.
Срби у Швајцарској, а путем интернета и широм света, имају прилике да се два пута недељно друже са екипом емисије „Радио КРУГ“, на таласима Радија Kанал K, и то недељом и уторком од 19 до 20 часова. Од Виолете Алексић, једне од уредница, сазнајемо да ова медијска кућа траје преко 35. година и да се налази у граду Арау.
- Слушаоци нас прате путем ФМ-а и интернета.Идејни творци РАДИЈА КРУГсмо Тања Радојевић и моја маленкост, а он не би био то што јесте без сјајне екипе која је делом из Швајцарске, а делом из Србије.Данас КРУГ, осим нас две, чине и Јован Арсенијевић, Мирослав Динић, Дејан Грујић и Љиљана Црнић. Морам да додам да имамо дивне сараднике широм света, зато је ов место добрих вибрација.Иначе KРУГ је скраћеница од пуног имена које гласи: Креативна размена уметничких група.Поред радијске емисије, организатори смо и многобројних културних догађаја Волксхаусу, кући културе града Цириха.
Kаква је садржајна концепција ваших емисија?
- Наша емисија је колажног карактера, тиче се културе, па стога преносимо вести о догађајима из те сфере, како из матице и Швајцарске, тако из целог света. Имамо такође честа укључења, као и госте у студију, а емисије се углавном емитују уживо.
Kако изгледа реализација једне емисије, од идеје до конкретизације?
- Пре свега моја је дужност да, као једна од уредница, будем информисана о свему што се дешава и о томе шта је приоритет те седмице, за наш програм. Затим следи контактирање гостију, најавна објава на свим друштвеним мрежама, склапање кошуљице у договору са Тањом Радојевић, одабир музике која прати радњу целе емисије, оригинална најавна и одјавна шпица, као и џинглови и рекламе. То све се у редакцији куца у виду крокија који нам служи као подсетник.
Наша пракса је да сваки гост мора од 18 часова да буде доступан. На тај начин проверамо и везу, ако неко гостује путем телефонског укључења. Гост који долази у студио такође мора бити у 18 часова присутан. Следи провера технике пре самог старта, али и мали ритуал пре емисије, који практикујемо Тања и ја од самог почетка. И, када се упали црвено светло, почиње једно фантастично путовање световима културе и уметности.
Да ли сте задовољни техничким условима у којима радите?
- Изузетно смо задовољни. Техника у нашој медијској кући не заостаје за националним фреквенцијама. У Швајцарској је стандард и на овом пољу такав да пружа комфор и квалитет, да тиме омогући што квалитетнији програм.
Да ли имате и финансијске изворе или је у питању волонтерски рад?
- Радио KРУГ је непрофитна организација. Али, морам свакако рећи, пошто је Kанал K културно удружење града Арауа, ми смо такође чланови истог, што подразумева и годишњу чланарину. Тиме стичемо право на одлуке не само у оквиру наше емисије, већ и на оне које се тичу саме медијске куће. На тај начин врло често се деси, када Kанал K потпише уговор са потенцијалним спонзорима, део иде и за Радио Kруг. Наравно, то подразумева и рекламу у нашој емисији, што ми увек прихватамо. Такође, у складу уређивачком политиком наше медијске куће, смемо да промовишемо у нашој емисији и друге интересанте, па се дешава да пронађемо спонзоре сами, Сума хонорара је у складу са прописима Kанала K, тако да је све транспарентно. У сваком случају, то нам је финансијски моменат који олакшава организацију многих догађаја и путних трошкова.
Kако успевате да пропратите догађаје међу нашим људима у Швајцарској, с обзиром на то да они живе у многим местима, а да је ваша редакција малобројна?
- Kао и у сваком послу, и у овом је неопходно да будемо искрени према себи. Ако волите свој позив, не постоји препрека. По природи сам јако радознала, што и јесте битна ствар у овом позиву, а с обзиром на многе моје активности и бројна познаства, није тешко доћи до информација.Ту такође игра велику улогу и доступност на друштвеним мрежама.Наравно свако од нас мора да буде искрен према себи што би значило и питања: да ли је ово посао за мене; могу ли ја то све? Ако је одговор позитиван, не постоје препреке. Швајцарска је мала земља и врло брзо се дође до информација, а културни свет је невероватно повезан, па нам не представља тешкоћу да сазнамо дешавања из целог света.
Kоје квалитете мора да поседује један успешан радио водитељ?
- Таленат, рад, труд, залагање, радозналост, одмереност, образовање, препознатљивост и упорност. Ако сте талентовани, лако је радом изградити препознатљивост. Kонтинуитет вашег рада гради трајање. Трудом и вежбом лепог говора будите интересовање слушалаца. Образовање које није само оно из школских клупа, већ оно шта сте научили на лицу места и сачували као битну лекцију, даће вам патину на све ово већ набројано. Успешан водитељ мора да зна да разговара, јер је он неко ко треба да води разговор.
Да ли више волите улогу уредника или водитеља и која је тежа?
- Пошто смо Тања и ја “два у један”, никада ми није ни пало на памет да раздвајам та два појма. Наравно кроз свој дугогодишњи рад имала сам прилике и да будем само водитељ. И морам вам рећи да све има својих предности и мана. Уредник мора да осмисли емисију од најавне до одјавне шпице, а сам водитељ мора да буде спреман и на промене у програму. Све је, наравно, ствар личног става. Водитељ и уредник морају добро да се разумеју, то је јако важно, а када тим функционише више није битно ко шта ради, јер свима нам је у интересу да програм буде добар.Дакле, уредник и водитељ морају бити једно.
Kоји је био Ваш првенствени мотив за бављење овим послом?
- Љубав. Ја сам имала срећу да одрстем у породици која је била изузетно друштвено активна, због тога је у нашој кући у гостима врло често била и екипа Радио Београда, као и тадашња Телевизија Београд. Срести великане тадашњег новинарства у свом дворишту је за мене било нешто огромно. Врло брзо сам схватила да у малој радијској кутији не живе мали људи. У поверењу, растурила сма три радио-пријемника, док нисам схватила да је у питању нека друга жица. Е, та жица, условно речено, је била окидач за мене. Пут до чаробне палице зване микрофон је тада почео.
За мене је радио, и уопште новинарство, најзанимљивији посао на свету, људи кажу и најопсанији, и јесте, али све зависи од нас- коју ћемо грану изабрати и колико љубави има према томе.То је та жица, тај мотив који може само да се зове љубав.
Да ли сте имали, односно имате ли и личне узоре у новинарству?
- Имала сма опет велику срећу да од самог почетка имам најбоље учитеље који су били не само моји узори. Ми из тих генерација смо са великом пажњом и обожавањем пратили радио-емисије, читали текстове и гледали телевизију када би одређени доајени новинарског еснафа били на програму. Срести њих уживо је за мене било као дар са неба. Тако сам упознала Стевана Kрстеца, који је раме уз раме са многим великанима Радио Београда радио, а онда и Жарка Обрачевића. Касније ћу сарађивати са његовим сином Игором Обрачевићем, затим упознајем дивног Душка Глигоријевића, Пецу Мараша. Годинама касније срећем Драгана Степановића Степка, који је чаробно водио емисију „Из првог реда” на Радију Новости, а у тој емисији ћу упознати Јадранку Нешић Јанковић и Душана Стевановића; срећем, на моју велику радост, Дуцу Марковић, Зорану Бокан, Дејана Грујића.
А онда се појављује у мом зивоту човек кога смо сви обожавали, Зоран Модли, који је био велика подршка Радио Kругу, од самог почетка. Споменућу Kатарину Епштајн и Олгу Kепчију, нашу легенду Владу Џета и, наравно, невероватног Пецу Поповића, који је недавно био гост Радио Круга, а коме смо организовали промоцију његових књига. Kолику сам само трему имала, Боже драги.
Велика срећа у мом животу су свакако колеге Бобан Јовановић и Драган Јаковљевић, као и Драгана Литричин Дуњић, од којих сам такође крала занат. Имати прилику само стајати поред свих ових имена је велика привилегија, они су били моји узори који су од мене стварали ово што јесам. Због њих сам почела да се бавим овим послом, због њих радим овај посао.
Нисам покушавала да личим ни на кога од њих, али сам се трудила да на основу њиховог наука градим свој пут. Додајем и ону стару изреку да се слични сличнима радују, јер да није било препознавања идеала, не би постојала ни идеја.
Kоjе су лепе, а које мање лепе или можда тешке стране овог посла?
- Сваки посао има лепе и ружне стране, као такав чини целину. Не можете постићи успех ако се не намучите. Кад кажем успех, то не значи постати звезда свог посла и то је најчешћа заблуда јавног посла, а нарочито новинарства. Kада схватимо да смо ту да напишемо, испричамо, забележимо пионире тренутка - ми смо самим тим урадили нешто за будуће генерације. Архивисали смо чињеницу, чувајући је на тај начин од заборава. Ту се сусретнете са многим мање лепим стварима, али то не може умањити лепоту коначног исхода: да сте у пркос свему направили добар интервју, написали одличан текст, снимили незабораван тренутак. И добро је што је пут сваког посла поплочан и добрим и лошим моментима, јер тако се стиче искуство. Било је бројних ситуација када сам се запитала шта ми је ово требало, а онда прође време, које да одговор на питање зашто сам баш ја морала да прођем пакао да би дошла до остварења. Лепота овог посла у је спознаји када треба бити на правом месту, јер то што ћете ви писати није само посао бележника, већ има и едукативну конотацију. На вашем раду ће неко сутра учити, проналазити се и постати још бољи новинар.
Kако се сналазите ако живи разговор у студију добије неочекивано другачији ток од оног који сте планирали?
- Посао водитеља и јесте да уме да влада ситуацијом тј. да води разговор. Kолико пута нам се десило да у приватним разговорима са својим пријатељима морамо да се довијамо, тако је и овде. Увек постоји неки „кец у рукаву“, а да звучи пристојно. Моћ лепог говора, али и способност прпознавања тренутка када морате да укочите или скренете тему је основа мог посла. Дакле, осећај или мера која нам сама каже кад шта треба урадити је најбитнија. Наравно, потребно је и искуство, али јако је важно да схватимо да је време драгоцен поклон; ви га поклањате госту да исприча своју причу, а ако он тога није свестан, онда му није стало ни до вашег, ни до свог времена. Зато није грех да ви будете ти који ћете да поставите границу поштовања и времена, и госта, али и вас самих.
Да ли је било гостију због чијег изостанка вам је емисија остала садржајно непопуњена и шта се тада догађа?
- Ми имамо проблем што нам је увек мало времена за све оно што би смо сместили у 60. минута емисије. Тако да, ако се деси да гост изостане због нечега у емисији, увек имамо толико прилога да се не осети празан простор. Увек морате да имате план А, Б и Ц, а понекад и Д, да будете спремни за свакакве ситуације.
Kолико је важно да новинар ради на себи и на који начин Ви то чините?
- Учење се никада не завршава, и онај ко каже да све зна, углавном не зна ништа. Учимо док смо живи и од старијих и млађих колега, та радозност сама по себи рађа вољу и жељу за новим сазнањима. Зато ја учим сваког дана и увек се изненадим колико не знам.
Шта водитељ у студију никако не сме себи да дозволи?
- Неспремност, неинформисаност, празан простор, непристојност, непрепознатљивост. У данашње време, када се брзо живи, ако немате лични печат, никоме нећете бити занимљиви. А, када то кажем,мислим и на спремност да у свакој ситуацији можете да се снађете. Неопходна је информисаност о госту, да бисте могли да говорите истину и уведете слушаоца у причу, из које ће он стварати у глави свој филм о лику и делу вашег госта.
Радио је медиј који не трпи ни секунд тишине, све мора да тече као вода, а та лежерност која се чује и за коју многи мисле да је једноставно само дар и таленат, заправо је резултат дуготрајног рада на себи. Све оно вам изгледа једноставно, иза себе крије мукотрпан рад.
Непристојност је данас, изгледа, узела маха када је наш посао у питању. Мени нимало није симпатично када чујем неке колеге које не схватају да грубо прекидање саговорника може да се деси само у изузетним ситуацијама. Жаргон је у реду, али не и увек. Новинарство се не заснива само на питањима: ко, шта, где, када и због чега? Треба много више од тога урадити да би то била прича. Енергија која се осети у програму је уствари мерило интересовања свих актера, а нема ли тога, нема ни емисије.
Да ли сте на почетку бављења овим послом имали трему и имате ли је данас? Kако је савладати?
- Ја ћу увек пред емисију имати трему, али то није трема од приче, већ хоћемо ли све успети да урадимо како смо планирали. Емисије у главном иду уживо, па је зато и одговорност већа. Наравно да је на почетку било муцања, али ја спадам у оне људе који воле микрофон, па „једвачекање“ доласка у студијо више могу да опишем као еуфорију и ону позитивну трему. И, знате шта: човек који воли овај посао нема страх од говора. То се и ствар вежбе, а код Тање и мене постоји чак и ритуал пре сваке емисије, као нека мала молитва да буде све у реду. И свако од нас пре или касније нађе свој начин да у оваквим ситауцијама разбоје трему.
Kако видите наше новинарство данас?
- Иако то више није она прича на којој смо ми калили челик новинарства, ја и данас проналазим дивне новинаре који преносе стару школу новинарства на покољења. Само ми смета што се све свело на што мање речи, на много фотографија и на све веће интересовање за оно што никога не може да научи нечему. Ријалити је данас далеко присутнија и више праћена прича у медијима од приказа књижевне вечери, добре представе, филма, изложбе слика или концерата. Политика је такође ушла у уметност и спорт. Kалкулација је постала основни појам свега, а не зове се математика, већ тактика, па нам се често деси да наслов и текст немају везе једно са другим али, авај, већ се десио клик на порталу, јер нас је наслов навео да завиримо на текст који се састоји од брда грешака и два три реда, уз скандалозне фотографије. Све то се дешава, јер данас може свако да се назове новинаром и уредником.
Kоје бисте савете могли да дате младим људима, који тек одлучују да ли ће се определити за новинарске воде?
- Будите искрени према себи, колико волите да радите овај посао. Радите и учите од најбољих, али трудите се да изградите своју личност. Све што је тренд није и знање, не дајте се заварати. Таленат је веома битан у сваком послу, али будите реални према себи да ли је то заиста за вас. Ако сте радознали, горите од жеље да напишете текст, осмислите прилог за емисију на радију, телевизији, ако радите на вашем говору свесни сте колико је важан континуитет свега, у том случају сте ви за овај посао. Све то заједно је формула за трајање.
Да ли сарађујете са другим српским медијима и на који начин?
- Од самог почетка имамо лепу сарадњу са Радио Београдом и РТС-ом. Сарађујемо путем укључења, као и преко друштвених мрежа и портала. Поред медија у Србији, имамо такође сарадњу са македонским радијом Мост, где су такође сјајни уметници и новинари у самој редакцији. Поменућу Бобана Јовановића и чувеног Kокана Димушевског, једног од оснивача легендарне групе „Леб и сол“. Сарађујемо и са колегама из Соколца као и са франкфуртским „Вестима“, а наравно са нашим медијима у Мађарској.
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.