Вишак килограма погодује корони

Научници су дошли до открића да је гојазност једна од главних карактеристика многих млађих људи који су изгубили живот због ковида 19. Гојазне особе имају двоструко већу шансу да оболе од короне и заврше у болници на терапији кисеоником или на респиратору, а нажалост, са кобним крајем.



Вишак килограма доводи до акумулације масноћа у виталним органима и до појаве инсулинске резистенције и високог крвног притиска, а често се дебљина јавља као пратећа појава уз обољења попут дијабетеса, слабијег рада срца, јетре и бубрега. На ову опасност упозорила је и професорка др Едита Стокић, директорка Клиничког центра Војводине, рекавши да је вишак килограма један од најопаснијих фактора који утичу на ток болести код заражених пацијената.

– Гојазност је фактор за оболевање од ковида 19, па са повећањем гојазности долази до повећања шансе за хоспитализацију на интензивној нези, за примену механичке вентилације, а чак је и смртност у том случају већа. Европска асоцијација за студију гојазности јасно је ставила до знања да је гојазност болест удружена са бројним компликацијама које прати вирус корона – нагласила је др Стокић.

Слично мишљење има и професорка др Верослава Станковић, стручњак за исхрану, која за „Политику” истиче да је гојазност често удружена са дијабетесом типа два и кардиоваскуларним обољењима. Гојазни људи са већим обимом струка заправо имају слабију вентилацију (удах и издах), што за последицу има мањи парцијални ниво кисеоника у крви.

– Знајући да корона првенствено утиче на плућа и количину кисеоника у крви, гојазни људи су у много већој опасности од појаве хипоксије, недостатка кисеоника од мршавих особа. Они имају много веће последице које корона изазива, а најчешће је то тромбоза и пропадање неких органа. Чињеница је да су готово сви који су умрли, а имали су од 30 до 50 година, били гојазни људи. Неке дебеле особе имају и такозвану слип апнеу, прекид дисања у сну, што је додатни ризик за појаву компликација приликом заражавања короном – истиче др Станковић.

На проблем повезаности гојазности и ковида 19 одмах су реаговали Британци. Њихова министарка здравља Хелен Ватели је изјавила да нација мора да ради на губљењу вишка килограма јер то повећава ризик од умирања као последице вируса корона. И премијер Велике Британије Борис Џонсон је борбу са прекомерном тежином искористио да би нацију приволео да побољшају телесну форму и ухвате се у bкоштац с гојазношћу, фактором ризика за теже оболевање од короне, јер је у овој земљи 63 одсто људи гојазно. Након што је прележао ковид 19, он је успео да изгуби шест килограма, па је гојазност назвао темпираном бомбом са којом влада треба да се обрачуна.


– Када сам завршио на интензивној нези јер сам био веома болестан, имао сам превише килограма и био сам дебео – признао је Џонсон.

Због тога је власт осмислила 12-недељни програм унапређења здравља под називом „Боље здравље”, како би се смањио број гојазних до евентуално новог таласа короне. План је да лекари апелују на грађане да воде рачуна шта једу и да их подстичу да се баве физичким активностима. Ту је и забрана телевизијских и реклама на интернету за такозвану брзу храну пре девет часова, укидање акција „купите један, а други добијете бесплатно” за сличне оброке, као и стављање броја калорија на меније у већим ресторанима.

Када је реч о Србији, још нису објављени подаци последњег истраживања о здрављу нације Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, али је анкета из 2013. године показала да је више од половине грађана (56,3 одсто) прекомерно ухрањено, да је предгојазно 35,1 одсто људи, а да је сваки пети становник наше државе гојазан. Већи проценат гојазних је забележен међу популацијом од 45 до 84 године, као и међу сиромашнима, најмање образованим људима и онима који живе у приградским насељима. Предгојазност је чешћа код мушкараца (41,4 одсто) него код жена (29,1 одсто). Интересантно је да сваки пети држављанин Србије не размишља о здрављу приликом избора начина исхране, али, ипак, охрабрује податак да је готово половина људи због здравствених разлога променила барем нешто у начину исхране. Стручњаци су због оваквих нимало добрих показатеља сагласни да би и у Србији требало спровести неку кампању за смањење гојазности, посебно сада када се зна повезаност овог проблема са оболевањем и смртношћу од короне.

– Обавезно би требало покренути нову кампању за смањење гојазности, јер је познато да су нам и деца све гојазнија и да самим тим и она могу да имају тежу клиничку слику ковида 19 због тога – додаје др Верослава Станковић.

Министарство здравља и Удружење за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије удружили су своје ресурсе и знање и покренули пре неколико година кампању „Тежи равнотежи”, која је настала као подршка Националном програму за превенцију гојазности код деце и одраслих, са циљем да покрене позитивне промене у стилу живота грађана и укаже на важност проналажења баланса у свим сегментима живота, континуираном информисању грађана о могућностима превенције гојазности, кроз едукацију о принципима балансиране и разноврсне исхране, као и о значају физичке активности. У Министарству здравља за „Политику” кажу да планирају да интензивирају ову кампању, која у доба короне може да допринесе да се и Србија избори са пошастима које доноси дебљина, у овом тренутку највише због победе над вирусом корона, али ће акценат бити стављен и на децу и на стицање здравих навика од малих ногу. Нове кампање на тему гојазности неће бити покретане ове године. На питање нашег листа, да ли би Србија попут Велике Британије требало да организује кампање са циљем да се смањи гојазност пре појаве евентуално другог таласа короне, покрајински секретар за здравство професор др Зоран Гојковић је на јучерашњој конференцији за новинаре рекао да гојазност у нашој земљи где петина становника има вишак килограма, представља велики фактор ризика.

– Нажалост, многи наши пацијенти који су преминули имали су вишак килограма, односно уклапали се у дефиницију гојазности и последичне шећерне болести. Велики број наших грађана болује од гојазности и то се може сврстати у дијагнозу. Покрајински секретаријат и Министарство здравља у последњих неколико година ради на програмским активностима у вези са усвајањем здравих стилова живота настојећи да масовније едукује младе, али и старије на који начин би требало да се хране, како да исхрану прилагоде савременом добу, избегавају брзу храну и све оно што доприноси повећању килограма. Наравно да ћемо са тим наставити – рекао је др Гојковић. Он је навео да ће из свих невоља и несрећа које је донела корона једна од позитивних ствари бити што ће се радити на томе да се људи више оријентишу ка физичкој активности јер је то веома битно.

Секретар Гојковић је нагласио да ће, када буде завршен софтвер на којем тренутно ради Влада Србије, моћи тачно да се види у процентима колико је људи преминуло са којим здравственим проблемима, између осталог, и они који су били гојазни.