Вишеградска група задовољна ЕУ самитом

Премијери Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске задовољни су компромисом о Фонду солидарности Европске уније за санирање последица економске кризе поводом пандемије вируса корона, односно сумама које су намењене њиховим земљама, иако нису успели да издејствују да из договора нестане условљавање помоћи поштовањем правне државе.



Пољски премијер Матеуш Моравјецки рекао је новинарима у Бриселу након самита ЕУ, да се Вишеградска група изборила за оно до чега јој је највише стало и да је постигнут договор са правним службама да механизам који ће бити израђен истовремено подлеже одобрењу Европског савета.


"Kао Вишеградска група изборили смо се за оно до чега нам је највише стало. Нема непосредне везе између ваљане правне државе и буџетских средстава. Европски савет, тамо је то јасно написано - то је консензус. Ништа се ту неће дешавати без сагласности Мађарске, без сагласности Пољске, без сагласности Вишеградске групе", казао је Моравјецки.


Мађарски премијер Виктор Орбан је нагласио да договор са самита значи да неће бити никакве везе између правне државе и буџетске дисциплине, међутим председник Европског савета Шарл Мишел као велики успех обзнанио је управо то што премијери негирају, а то је да је први пут у историји поштовање правне државе критеријум у одлучивању за дотације из буџета.


"Први пут у европској историји наш бужет ће на јасан начин бити повезан са нашим климатским циљевима, први пут је поштовање ваљане правне државе критеријум одлучивања у буџетским трошковима", казао је данас у Бриселу Шарл Мишел.


По оцени пољских правних експерата и политиколога текст договора који су постигли премијери 27 чланица ЕУ јасно говори о томе да постоји условљавање исплата из буџета ЕУ тиме да чланице поштују правну државу.


"Јасно се види по први пут у историји та веза поштовање ваљане правне државе и издаци. Гест ка Пољској и Мађарској је био тај да је та формулација разводњена тако да се Пољска и Мађарска сложе", казао је пољској приватној телевизији ТВН24 политиколог са Варшавског универзитета Kамил Зајончковски.


Правник Роберт Гжешчак са Kатедре за европско право Варшавског универзитета упозорио је да живимо у два паралелна света - свету правног документа и свету изјава највиших званичника.


Пољски аналитичари упозорили су данас у првим коментарима да разрада тог механизма на који су пристали и пољски и мађарски премијер може да донесе још нове спорове, посебно када дође на ред да договор потврди Европски парламент.


"Споразум даје Пољској 124 милијарде евра у непосредним дотацијама. То је квота каква никад није била у претходним преговорима. Заједно са повољним позајмицама то Пољској даје 160 милијарди евра. У последњој рунди издејствовали смо 600 милиона евра за регионе којима је потребно највише средстава заразвој јер су мање богати", казао је након самита пољски премијер Матеуш Моравјецки.


У поређењу са почетним предлогом председника Европског савета од 10. јула Пољска добија око два одсто мање новца, али за земље Вишеградске четворке било је изузетно важно да се повећа проценат новца који земље чланице саме могу да пребацују из фонда у фонд према својим потребама, на чему је посебно инсистирала Чешка.


Чешки премијер Андреј Бабиш рекао је на заједничкој конференцији за новинаре у Бриселу да је исход самита за Чешку добар и да га то радује, те да је важно то што је Чешка договорила могућност да чак 25 одсто дотација пребацује из једног структуралног фонда у други према својим потребама.


"Влада ће што пре поднети Европској комисији план реформи које су услов да добијамо средства из фонда издвојена за наредне три године. Потребно нам је реструктурализација наше привреде, морамо да се усредсредимо пре свег на инвестиције, на наше здравство", казао је Бабиш, јављају чешки медији.


Чешка ће из будућег вишегодишњег буџета ЕУ добити 27 милијарди евра, што је за четири милијарде евра више него у досадашњем вишегодишњем буџету, а из фонда солидарности 8,7 милијарди.


Премијер Бабиш је казао да ће Чешка одлучити да ли да користи онај део помоћи из Фонда солидарности који нису непосредне дотације већ у виду кредита тек на основу тога под каквим условима ће ЕУ успети да позајми новац на светским финансијским тржиштима.