Вишеструко повећан број отказа у мају

У мају се према евиденцији српске Националне службе за запошљавање, на биро пријавило више од 10.000 људи, што је изузетан раст, пошто је у претходна два месеца број пријављених укупно повећан за око 2.500.



На крају маја било је регистровано 522.987 људи који траже посао преко НСЗ, док је у јуну број новопријављених повећан за око 3.000, пише Данас. Укупно, од 16. марта, када је уведено ванредно стање до краја јуна, број људи који тражи посао преко НСЗ повећан је за око 10.800, показују подаци ове институције.


Међутим остаје да се види шта ће бити када истекну мере помоћи државе, пошто се у јулу исплаћује последњи државни минималац, а три месеца након тога послодавци не смеју да отпусте више од 10 одсто запослених, иначе враћају паре.


Ипак, проценат незапослених није најбоља мера ефеката кризе на раднике. Наиме, Међународна организација рада је проценила на глобалном нивоу да је у првом тромесечју изгубљено радних сати еквивалентно 155 милиона радних места са пуним радним временом.


У другом тромесечју то је скоро утростручено и изгубљено је радних сати у висини чак 480 милиона радних места (ако се рачуна 40-часовна радна недеља). Јован Протић из Међународне организације рада објашњава да постоје четири вида како је криза утицала на запосленост.


“Kао прво, ту је раст стопе незапослености, затим раст стопе неактивности. Трећи начин је повећање броја послова са краћим радним временом и на крају ту су радници који формално остали запослени, али не раде. Тако да само стопа незапослености није добар показатељ укупне штете за друштво”, напомиње Протић, додајући да ће ускоро бити завршено истраживање по овој методологији за Србију.


Он истиче и да је још тешко оценити ударац на запосленост јер није прошло пуно времена, али и даље важе мере које амортизују ефекте кризе на запосленост: "Право стање ће се видети од октобра”, оцењује он, подсећајући на главну препоруку МОР, а то је да након кризе државе не пожуре са фискалним консолидацијама пре него што почне опоравак запослености.


Професор на Економском факултету Михаил Арандаренко каже да, за сада, ствари не стоје тако лоше. “Имали смо пад запослености у првом тромесечју према Анкети о радној снази, али из тога се не може пуно закључити. Анкета је ухватила тек две недеље епидемије у марту и није ухватила пун ефекат кризе. Kод Завода за запошљавање исто нису лоши подаци, неких десетак хиљада је више пријављених. Део разлога за то је и структура запослености где имамо јако пуно запослених у јавном сектору, а међу осталима имамо пуно самозапослених”, оцењује Арандаренко уз напомену да је толика неизвесност да се не могу давати никакве прогнозе.


“По мени је јако негативна ствар то што нисмо успели да се изборимо са овим таласом епидемије, али ситуација је таква да ни епидемиолози нису могли да замисле лето са оволико случајева”, истиче он.


Према његовим речима, као и у прошлој кризи, најугроженији су они који су запослени на уговор о делу или на повременим и привременим пословима. "Имамо с једне стране комплетно заштићене, добре послове, а то су сви који раде у јавном сектору на добрим уговорима, финансијским институцијама, страним компанијама. А што је сектор настањенији малим фирмама и услужно оријентисан, посебно висококонтактни послови су у највећој кризи", напомиње Арандаренко.