Више од шест хиљада санкција Русији

Русија је данас највише санкционисана држава у историји: једанаеста економија света тренутно је под режимом више од 6.000 санкција Запада (2.754 уведене пре „специјалне војне операције” у Украјини и 3.646 на снази након 24. фебруара), објавила је у америчка агенција за анализу глобалних ризика „Kastelum.AI”.



Колико ће актере руско-украјинског сукоба, али и остатак света, коштати западне санкције Москви, као и узвратне мере владе Владимира Путина? Челници Светске банке и Међународног монетарног фонда Дејвид Малпас и Кристалина Георгијева изашли су ових дана с више него суморним предвиђањима глобалних последица руско-украјинског сукоба и „бомбардовања” санкцијама и контрасанкцијама на линији Запад–Москва.


„Глобалну економију чекају велике негативне последице. Највећи терет поднеће сиромашни. Краткорочно, Украјина би до краја године могла да се суочи с падом БДП-а од 30 одсто или више. Још већи утицај на глобални БДП имаће ’руске санкције’”, проценио је у понедељак председник Светске банке Дејвид Малпас у виртуелном разговору с колумнистом „Вашингтон поста” Дејвидом Игнацијусом.


Уверен да ће остатак света успети да надокнади део снабдевања ускраћеног актуелним трговинским ограничењима према Русији и разарањима у Украјини, Малпас процењује да ће глобалном агро-сектору бити потребно око годину дана да поправи снабдевање из домаћих резерви и стабилизује набавке из увоза. Кад је реч о нафти, Малпас истиче да су Америка, а с њом и Канада и земље Залива, у прилици да знатно надокнаде празнину после смањења сибирског извоза нафте. Председник Светске банке притом је здушни противник потрошачког гомилања залиха хране и бензина, као и најава државног ограничавања извоза поједине робе.


„Поједине земље најавиле су да ће обуставити извоз, постоји списак: Русија, Србија и други. Ми свакако не бисмо волели да се то деси. Слично је било и током глобалне кризе с храном 2008. године. Прекид извоза није примерен одговор глобалној заједници на светску кризу. Очекујем да ће одговор света суоченог с овом катастрофом бити адекватан кад је реч о повећању снабдевања. Америка и друге развијене земље имају могућност да повећају снабдевање светског тржишта”, истакао је Дејвид Малпас.

У борби с растућим глобалним неизвесностима председник Светске банке „обичним” људима саветује да верују у будућност.


„Треба знати да је глобална економија динамична и да ће њихове потребе бити задовољене. Већи проблем је то што ће људи, како у сиромашним, тако и у развијенијим земљама, бити суочени с променама цена. Најбоље што људи могу да ураде јесте да имају поверење у будућност, да раде свој посао и покушају да буду што продуктивнији”, вели Малпас.


С друге стране, Кристалина Георгијева, извршни директор ММФ-а, проценила је у недељу да Русију чека „дубока рецесија”, док истовремено „рат у Украјини значи глад у Африци и социјалне последице за многе земље”.


Како наћи везу између процена Светске банке и ММФ-а – прве да ће свега на тржишту бити довољно, истина по нешто другачијим ценама, и друге да многе државе тек чекају „социјалне последице” због новог режима односа Запада и Русије и позива народу на „веру у будућност”?


У међувремену, влада нервоза на берзама енергената, стратешких метала, житарица, финансијских деривата... загледаним у драматичне промене цена сировина и свега што је с њима повезано, због чега се ових дана навелико разматрају ланчане последице искључивања кључног глобалног извозника нафте и пшенице с лавовског дела светског тржишта.


„Ако са светског тржишта искључите 13–15 одсто нафте, берзе су на непознатом терену. Последице санкција против Ирана и Венецуеле не могу се поредити с оним што би се могло десити ако дође до обустављања испорука већег дела руске нафте. Повлачење ’Шела’ и БП из Русије можда оставља ’утисак доброг потеза’, али ће тек оставити непроцењиве последице на берзе”, упозоравају на Волстриту.


На водећој светској берзи истовремено су уверени да „Путинов освајачки рат” инаугурише не само нову геополитичку епоху (у којој ЕУ троши много више на одбрану, а НАТО проналази своју нову сврху), већ и ново економско доба. „Наступа време у којем би се глобална трговина могла водити између два непријатељска, све мање повезана блока”, при чему би односи две нуклеарне силе могли постати „све напетији и неизвеснији”, наводи америчка агенција Блумберг процене Волстрита.


Рађање новог глобалног поретка, у којем Русија и Кина умрежавају односе насупрот Западу, темељећи нову доминацију на новој процени вредности енергената, стратешких сировина, злата, биткоина и јуана, предсказују и експерти француске банке Сосијете женерал.


Колико ће Русију, Украјину, Запад, Африку... коштати искорак из садашњег „Бретон Вудс” устројства глобалног поретка, још се не може ни наслутити.