Где престаје комплимент и почиње сексуално узнемиравање?

Ако се студенткиња назива „лутком”, то може бити сексуално узнемиравање, и Филозофски факултет у Новом Саду има свој механизам да покрене заштиту и од таквог понашања појединаца. Ту спадају и звиждање, добацивање, упућивање сексуалних коментара, одмеравање тела, непожељни позиви и поруке... Исто важи и за грљење, љубљење, тапкање, наводи се у брошури „Безбедност и поверење – Филозофски факултет против сексуалног узнемиравања”.



Група професора, предвођена деканицом др Иваном Живанчевић Секеруш, покушава да изоштри погледе на тему сексуалног узнемиравања и уцењивања. Сматрају да је тема осетљива и важна не само за академску заједницу него и ширу јавност. Желе и да буду пример другим факултетима у овој борби. Први су који су на Универзитету у Новом Саду усвојили, прошле године, свој правилник о заштити од сексуалног узнемиравања и уцењивања.


Пионири су и у истраживању на УНС-у, које су спровели са појединим професорима Факултета спорта и физичког васпитања, о томе како се међу њиховим студентима и запосленима перципирају ови проблеми. Истраживање је текло од фебруара до маја, уз учешће 1.182 студента и студенткиње, као и 215 запослених са оба факултета.


„Младе жене су ставиле у фокус ову тему и натерале све нас да се погледамо у огледало”, казала је деканица Филозофског, на представљању резултата пројекта „Безбедност и поверење за све”.


Како је навела, све би било лако и једноставно када би закони, којима се обухвата сексуално узнемиравање, од Закона о раду до Кривичног законика, били довољни да некога спрече да пређе „на црвено светло”.


„Постоји сјајна пословица: Боље спречити, него лечити. Овај пројекат јесте поглед у огледало и будућа, надам се, инспирација другим факултетима да учине нешто слично и пораде на превенцији”, каже.


Анкета међу студентима два факултета у Новом Саду показала је да они најчешће доживљавају вербално сексуално узнемиравање. Чешће на Факултету за спорт, где је то искуство имало 12 одсто студената, него на Филозофском (шест одсто). На Филозофском је пак израженије невербално (шест одсто) спрам на Факултету за спорт (два одсто).


Сагледавано је, наиме, шест облика сексуалног узнемиравања: вербално, невербално, физичко, уцењивањe, сајбер и прогањањe. Скоро све од тога искусили су подједнако, без обзира на род, студенти испитаници, што је и за истраживаче било изненађење јер се жртвама обично сматрају жене. Код невербалног узнемиравања чак су се више препознали младићи (пет одсто) у односу на девојке (три одсто). Почионици су најчешће били други студенти, са којима су испитаници највише у контакту, а много ређе је то наставно и ненаставно особље.


У анкети међу запосленима, око 10 одсто њих на оба факултета изјаснило се да је доживело бар један облик сексуалног узнемиравања протеклих пет година. Више од половине случајева је вербално узнемиравање, а починиоци су колеге вишег звања (54 одсто). Чешће жртве су жене и то са Филозофског (12 одсто). Има и мушких са тим искуством, са Факултета за спорт (6 одсто), али истраживачи сугеришу да треба сагледати и родну структуру запослених на оба факултета.


Информисање о проблему је неоходно, сматра око 80 одсто студената са оба факултета. За додатно информисање о сексуалном узнемиравању спремни су запослени на Филозофском (84 одсто), а нешто мање њих на Факултету за спорт (58 одсто).


Истраживачки тим, који је радио и са студенстким фокус-групама, чине: Бојана Бодрожа, Јована Чикић, Смиљана Милинков, Ивана Миловановић и Борис Попов. Подршка је стигла од Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, а ресорни секретар проф. др Зоран Милошевић казао је да се овим шаље порука да се жели универзитет који је интернационализован и дигитализиван, али у правом смислу хуманизован – без насиља.