Градоначелник: Kако да демократија победи

"Демократска ерозија и заробљавање државе у Мађарској симптоми су дубљих структурних проблема који погађају вец́ину демократија, па чак и угрожавају будућност људске цивилизације али демократе, пред таквим изазовима, не смеју дозволити да подлегну фатализму или апатији", пише градоначелник Будимпеште Гергељ Kарачоњ у ауторском тексту за портал Project Syndicate.


Под тексту насловом "Kако да демократија поново победи", Kарачоњ наводи да ће предстојећи парламентарни избори показати да ли се заробљавање државе још може поништити и да он верује да је то могуће. Истичући да прогресивне снаге морају да победе "у интелектуалној борби против нативистичког популизма и цивилизацијској борби против климатских промена - и то у исто време", Kарачоњ најављује да ће у главном граду Мађарске бити одржан Будимпештански форум за изградњу одрживих демократија и самит Пакта слободних градова чиме "Будимпешта намерава да помогне да се организују снаге из свих сегмената друштва како би осигурала демократска и одржива будуц́ност у Централној и Источној Европи и шире".


У опширном тексту Kрачоњ пише да се три деценије након пада комунизма, Европа поново суочава "са антидемократским политичким снагама чији поступци често личе на поступке комуниста старог кова, само што сада раде на платформи ауторитарног, нативистичког популизма".


"Њихова политичка пракса нарушила је демократске норме и институције, уништивши јавну сферу и испирајући мозак грађанима лажима и манипулацијама", додаје аутор и напомиње да "нативистички популизам тежи само једној сврси, да монополизује државну власт и сву њену имовину".


Наводећи да је у Мађарској "режим премијера Виктора Орбана готово заробио читаву државу спретном манипулацијом демократским институцијама и корупцијом у економији" аутор додаје да популисти нису у потпуности одговорни за ерозију демократије чији су "корени дубљи су од ватреног национализма владајуће странке, друштвеног конзервативизма и жеље да се ограниче уставна права".


Попут пораста нелибералних политичких партија у старијим западним демократијама, демократско назадовање у централној и источној Европи проистиче из структурних питања попут распрострањене друштвене неправде и неједнакости, оцењује градоначелник Будимпеште по чијем су мишљењу ти проблеми увелико последица лошег управљања и злоупотреба процеса приватизације након 1989. године и преласка на тржишну економију.


Више од свега, радикално одвајање економског раста од социјалне заштите пустило је нелибералног популистичког духа из боце и сломило демократски консензус у многим земљама, пише Kарачоњ, али и истиче да се данашње генерације суочавају и са климатском кризом која доводи у питање саме предуслове на којима се организује модерна друштва.


Прогресивне снаге то виде и као директну последицу функционисања економског система. Бесконачан, нерегулисан економски раст - основна динамика капитализма - једноставно није компатибилан са животом на планети са ограниченим ресурсима. Kако ствари стоје, наш капиталистички систем покрец́е све више екстракције и ствара све више емисија сваке године, оцењује се у тексту.


Истичући да верује да се "канали за демократски дијалог могу обновити", Kарачоњ додаје да као градоначелник Будимпеште може да потврди "чињеницу да је локална управа важна" и да може да побољша животе грађана "било да се ради о демократском ангажману, смањењу емисија или социјалним улагањима" и тиме створи синергије и нове моделе који ће допринети прогресивним променама већих размера.


Kарачоњ наводи да град Будимпешта жели да допринесе међународним напорима усмереним на очување демократије и планете погодне за живот и да ће у том циљу овог месеца одржати Будимпештански форум за изградњу одрживих демократија како би се окупо широк спектар заинтересованих страна, укључујући градоначелнике, званичнике Европске уније, активисте и истакнуте академике који ц́е расправљати о стратегијама за решавање најхитнијих изазова и дати практичне препоруке.


Kао део форума, Будимпешта ће такође бити домаћин самита Пакта слободних градова за изградњу шире глобалне мреже прогресивних градоначелника и градских челника који су посвец́ени одбрани демократије и плурализма. Више од 20 градских челника - од Лос Анђелеса преко Париза и Барселоне до Тајпеја придружује се савезу који су основали градоначелници Вишеградске четворке (Чешка, Мађарска, Пољска и Словачка) у децембру 2019.