Ђерђ Матолчи, гувернер Централне банке Мађарске, тврди у ауторском тексту који је објавио "Мађар немзет", да су потребне промене у начину на који земља смањује јаз у односу на развијеније државе.
„Будимпешта је мала за свет, а превелика за нас. С обзиром на то да је вођење политике било усредсређено на Будимпешту у последњих 150 година, Мађарској је тешко да ухвати корак са западном Европом или успешним земљама источне Азије и Блиског истока", тврди Матолчи.
Ако се интерно не избалансира и не реструктурира, Мађарска неће држати корак са економским развојем региона, каже он. Између 1990. и 2010. мађарска привреда је наставила да се врти око Будимпеште, иако је то помогло да имовина буде стављена у руке општина и да се појаве стране "гринфилд" инвестиције крај аутопутева, док је економски значај великих пројеката ван Будимпеште растао. То, међутим, није било довољно да надокнади недостатак инфаструктуре, јер је она била усредсређена на Будимпешту, написао је Матолчи.
Мађарска је 2010. започела нову фазу развоја која би требало да траје до 2030. године, написао је он. Захваљујући путу фискалне равнотеже и економском расту, ниво развоја Мађарске је достигао 73 одсто просека ЕУ између 2010. и 2019. Преокрет у конкурентности остаје за текућу деценију, додао је он.
"У Мађарској изван Будимпеште лежи прави извор способности Мађарске да на одржив начин смањи јаз. Али, досадашње креирање политике није се позабавило геопросторним, структурним питањима. Стране производне инвестиције у великој мери стижу у економске просторе ван Будимпеште, тако да су СДИ већ гласале за градске мреже ван престонице", пише гувернер.
Према његовим речима, већина предузећа која извозе је лоцирана ван Будимпеште: "Престоница у међувремену показује да више није прави економски мотор у сврху сустизања, пошто није успела да успостави иновативни почетни екосистем. Није учинила ништа да створи квалитетан туризам или искористи свој потенцијал као европска здравствена дестинација. Са изузетком неколико универзитета, главни град није постао европски центар знања. Он је, ипак, привлачан центар културе и на томе вреди радити", написао је Матолчи.