Гујон: Кључ је у учењу српског

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Арно Гујон, каже да ће акценат установе на чијем је челу, када је реч о дијаспори, бити на учењу српског језика, наводећи да се нико српским језиком неће бавити уколико ми то сами не урадимо.


Учествујући у раду Одбора за дијаспору Скупштине Србије, Гујон је рекао да чита како је француски језик у опасности због свеприсутног енглеског језика: "Око 512 милиона људи га говори, а ипак се прича да је угрожен, а ми са 15 или 20 милиона оних који говоре српски морамо да будемо свесни, ако се ми не бавимо српским језиком, нико уместо нас неће".

Гујон је казао да је покренута и кампања за очување српског језика: – Обично се до сада дан матерњег језика обележавао за припаднике националних мањина, и то треба да негујемо и даље, међутим, српски језик и те како заслужује да се њиме бавимо – истакао је Гујон, наводећи да има 1,6 милиона Срба у региону и „исто толико разлога да регион каже ’хвала’ – за толеранцију, рад, на доприносу културном и економском”. – Нажалост, сведоци смо да бити Србин у региону није увек једноставно и да не уживамо увек поштовање које заслужујемо. Често уместо речи хвала добијемо и речи мржње, уместо поштовања – омаловажавање – приметио је Арно Гујон, напомињући да због тога и постоји Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, као и скупштински Одбор за дијаспору, односно да су ту због побољшања положаја Срба.

– Црна Гора, БиХ, Хрватска, Албанија, Румунија, Мађарска, Словенија. Оно што је тим земљама заједничко јесте српски народ који је доприносио развоју, изградњи тамошњих друштава и земаља... У свим тим земљама бити Србин треба да буде понос, а не повод за дискриминацију и за стид – поручио је Гујон.

Подсетио је да управа, као и представници одбора треба да питају при сваком сусрету представнике држава региона, примера ради, зашто Срби немају статус националне мањине за разлику од њихових сународника који то имају у Србији, иако су мање бројни или зашто је ћирилица потиснута.

Директор Гујон је казао да управа располаже годишње са 50 милиона динара за удружења Срба из региона и 50 милиона динара за удружења Срба из дијаспоре и да финансира око 250 таквих пројеката.