top of page

Дела Дејана Медаковића у 25 књигa

Изабрана дела академика Дејана Медаковића биће обављена у најмање 25 књига, поводом 100 година од његовог рођења, најавио је директор издавачке куће „Прометеј” Зоран Колунџија.


Говорећи на „Дану сећања на Дејан Медаковића” (7. јул 1922 – 5. јул 2008), уприличеном у Вуковој задужбини, где су се окупили чланови Медаковићеве породице, пријатељи, сарадници и поштоваоци, Колунџија је рекао да је планирано да ове и наредне године буде објављено по десет књига истакнутог историчара уметности, научника и писца.

„Последњих месеци се интензивно бавим прегледањем шта је урадио Медаковић и то је врло импресивно по количини, али је по непролазности мисли фасцинантно”, истакао је Колунџија, који је подсетио да се као прва књига из планираног пројекта недавно појавило репрезентативно реиздање „Српски сликари XVIII-XX века, ликови и дела” (Матица српска 1968), сада први пут обогаћена репродукцијама слика.

Медаковићев син, диригент Павле Медаковић истакао је да радостан што је Вукова задужбина – у којој је његов отац био председник Скупштине те културне установе – издвојила један дан у години да се окупе „драги људи, пријатељи и поштоваоци да се на симболичан начин” подсете дела његовог оца.

„Морам са тугом да констатујем да Филозофски факултет (у Београду), где је радио пун радни век, до сада апсолутно није нашао никакав повод да се на било који начин подсети Дејана. Још је можда чудније - био је председник у најтежем тренутку 1999-2003. године - да је САНУ остао потпуно глув и нем”, рекао је Медаковић.

Оценивши „Прометејеву” намеру да поводом 100. годишњице Медаковићевог рођења штампа његова изабрана дела као „врхунски издавачки подухват”, Медаковић је истакао да ће „бити драгоцено имати у комплету најважније што је Дејан написао”.

„Моја неостварена жеља је екранизација 'Ефемериса'. Дошло је до одређених покушаја пре две године са телевизијом Београд. За сада нема позитивних сигнала, али надам се у некој преспективи да ће бити људи од слуха.Добра екранизација петокњижја би сигурно довела до још веће популарности, него 1994. године кад је 'Ефемерис' био најчитанији у Србији”, истакао је Медаковић.

Председник Скупштине Вукове задужбине Бошко Сувајџић је рекао да та културна установа „Даном сећања” настоји да подсети на „име и дело Медаковића који је у великој мери указао и прокрчио одређене путеве и дао нам одређене смернице”, као један од „барокних људи којих је све мање међу нама и са нама, са таквом ерудицијом ширином и културним памћењем”.

Comments


bottom of page