Због које болести је запослени на боловању за послодавце је, према новим правилима о здравственом осигурању, тајна.
Уместо дијагнозе, прописано је да се у извештају о привременој спречености за рад открије само уопштена информације – да ли је разлог болест, повреда на раду, нега детета или професионална болест. Међутим, колизија између старих и нових прописа довела је до конфузије – поједини домови здравља почели су са новом праксом неуписивања шифре болести, али Републички фонд за здравствено осигурање и даље инсистира на тој информацији. Цех неусаглашености прописа плаћају грађани који више пута морају код изабраног доктора како би добили одговарајуће дознаке. Разлог због кога РФЗО и даље инсистира на достављању података о дијагнози је висина плате током боловања, а која може да зависи и од шифре. Како објашњавају, у овој институцији проблем ће бити решен „повезивањем РФЗО и ИЗИС-а, односно омогућавањем електронског достављања података о дијагнози која је разлог привремене спречености за рад”.
А нова правила прописана су и како би се онемогућила злоупотреба података о нечијем здравственом стању, због чега су се грађани више пута обраћали надлежнима. Повереник за заштиту информација од јавног значаја и података о личности Милан Мариновић подсећа да су подаци о здравственом стању посебно деликатни, те да је њихова обрада дозвољена под рестриктивним условима.
– Уколико ови подаци постану доступни неовлашћеним лицима, долази до повреде интегритета и поверљивости тих осетљивих података. У више наврата смо констатовали злоупотребе права приступа подацима садржаним у медицинској документацији, која се у здравственим установама води у електронском или папирном облику, тако да исти подаци буду накнадно објављени у средствима јавног информисања или на интернету – подсећа повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић.
У таквим случајевима, како објашњава Повереник, у здравственим установама се спроводи надзор и утврђује како су подаци дошли у руке неовлашћених лица. Уколико се утврди да их је злоупотребило службено лице приликом обављања посла, Повереник подноси и кривичну пријаву због неовлашћеног прикупљања података о личности.
– У складу са Законом о заштити података о личности, за повреду ових података запрећена је новчана казна у износу 50.000 до 2.000.000 динара за правно лице, те 5.000 до 150.000 динара за одговорно лице – додаје повереник.
Comments