Домаћица далеко више него домаћина

Бројке националне статистичке установе сведоче да се тек нешто више од 15.000 мушкараца у Србији, од укупно 2,8 милиона њих, изјаснило да има статус домаћина, док је више од 350.000 жена себе представило као домаћицу.


Ако је судити према подацима Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, занимање „српски домаћин” полако одлази у патријархалну историју. Одговор на питање где су нестали српски домаћини постаје јаснији ако се имају на уму подаци да су припадници „јачег” пола углавном отишли у плаћенија и руководећа занимања – подаци говоре да су мушкарци у Србији два пута чешће на директорским, функционерским или законодавним позицијама од жена, а међу запосленима који имају обавезу да контролишу нечији рад налази се 58,7 одсто мушкараца, у поређењу са тек 41,3 одсто жена. Такво стање родне (не)равноправности није карактеристично само за Србију или Балкан – истраживање које је обухватило директоре мултинационалних компанија у САД показало је да међу генералним директорима има више мушкараца са именом Џон него што има жена укупно.


Подаци изведени из најновије публикације Републичког завода за статистику „Жене и мушкарци у Србији” показују да су мушкарци доминантно заступљени у занатским пословима, грађевинарству, рударству, металском комплексу, војсци, полицији и транспорту. А ако се имају у виду родне преференције приликом уписа факултета, ова тенденција и дихотомија на „мушка” и „женска” занимања се, по свему судећи, наставља. Бројке, наиме, говоре да је у академској 2019/2020. години високе школе и факултете уписало 137.910 девојака и 104.058 младића – девојке су углавном добиле индекс друштвених, хуманистичких, уметничких и медицинских факултета, док су младићи претежно уписали електротехнички, машински, пољопривредни, грађевински, ветеринарски и шумарски факултет. У истој академској години дипломирале су 25.002 жене и 17.947 мушкараца, а докторат је одбранило 448 жена и 334 мушкараца.


Иако жене спадају у образованији део популације, оне, парадоксално, теже налазе посао – подаци из публикације „Жене и мушкарци у Србији” сведоче да свега 971.000 жена и чак 1.333.000 мушкараца има посао, а јаз у зарадама износи износи 8,8 одсто у корист мушкараца, што значи да би жена морала да ради додатних 35 дана сваке године, како би имала исту зараду. Када је реч о запослености, највећи родни јаз на тржишту рада је забележен у узрасту од 55 до 64 године – подаци говоре да свега 40 одсто жена и чак 61 проценат мушкараца ове старосне доби има радну књижицу. И подаци сајта „Послови инфостуд” показују да је у првих десет месеци ове године 56,7 одсто жена тражило посао, у поређењу са 43,3 одсто мушкараца.


„У првих десет месеци ове године мушкарце који су преко сајта ’Послови инфостуд’ тражили посао највише је занимала трговина и продаја, па је 43 одсто конкурисало за ове послове, а ту су затим и администрација (21 одсто), транспорт (20 одсто), магацински послови (16 одсто) и ИТ сектор (13 одсто). Три најзаступљенија занимања међу мушким кандидатима од почетка ове године била су комерцијалиста, оператер у кладионици и референт набавке, а убедљиво највећи број мушких кандидата имао је завршену средњу школу и више од десет година радног искуства”, истиче Милош Турински, пи-ар менаџер сајта „Инфостуд”.


Подаци из извештаја повереника за заштиту равноправности за 2020. годину показују да су током те године 63 жене и 29 мушкараца поднели притужбе по основу пола као личног својства, при чему се највише притужби односило управо на област рада и запошљавања. Саветник повереника за заштиту равноправност Реља Башић каже да је од почетка ове године на адресу повереника стигло 80 притужби по основу полне дискриминације. Иако су жене те које се неупоредиво чешће сусрећу са дискриминацијом на основу пола, притужбу је поднео и један васпитач који је сматрао да посао у вртићу није добио јер је уобичајено мишљење да бригу о деци у предшколској установи треба да воде жене, а не мушкарци.