Др Небојша Кузмановић: Архив спремно дочекује ново доба

„Поред своје основне делатности, желимо да Архив буде место доступно и отворено за све грађане, посебно препознатљиво за континуирано образовање свих узраста публике кроз различите програмске активности. Запослени архива, архивисти и стручњаци треба да буду у функцији грађења бољег и креативнијег друштва“ каже за „Глас Пеште“ др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.



Представу о архиву као месту пренатрпаног прашњавим, заборављеним књигама и документима, као месту тихих људи задубљених у сређивање фондова последњих месеци готово из корена су промениле активности које је стизале са адресе Архива Војводине. Архиви јесу места где је сабрано све оно што чини живу и важну историју једне земље, установе које памте да би имали чега да се сећамо, али Архив Војводине је и широм отворио врата културним посленицима из различитих области – за промоције књига, за изложбе, за разговоре.


Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, са сарадницима током лета организовао је низ културних дешавања, отварајући пред грађанима Новог Сада, у овој години пандемије која нас је ускратила за много тога, још једну могућност да уживају у лепој речи, у дијалогу, па и живахним подсећањима на људе и догађаје који су препознатљива знамења главног града покрајине.


Основни задаци Архива при томе нису занемарени, установа је наставила и са активном издавачком делатношћу, али и да располажући савременим токовима комуникације са јавношћу у својим објавама на друштвеним мрежама негује културу сећања.


У протеклом периоду Архив Војводине појављује се као организатор бројних културних сусрета и догађаја. Разговори у дворишту Архива суботом, сусрети са књижевницима, изложбе, серија тематских предавања „Зумирање Новог Сада“, да набројим само нека дешавања. Због чега сте сматрали важним да се Архив Војводине ангажује и кроз овакве непосредне сусрете са публиком?


- Желели смо да унапредимо учешће грађана у јавном и културном животу и да створимо разнолику публику, односно да покренемо читав низ приступачних архивистичких и интердисциплинарних програма и пројеката који би својом разноврсноћу били пријемчиви широј публици. Изузетно нам је било битно да у извесном смислу створимо нови идентитет Архива као културне установе с циљем стварања нове рецепције међу посетиоцима. У том контексту, било нам је од пресудне важности да Архив постане препознатљив као установа културе са различитим културним, уметничким и едукативним садржајима.


С обзиром на то да културне институције играју круцијалну улогу у приближавању културног наслеђа и савременог културног стваралаштва широј публици, уједно смо унапредили и сарадњу са другим установама културе, удружењима грађања, невладиним организацијама, медијима, образовним установа и грађанима као појединцима а све са циљем повећања приступачности програма за различите друштвене групе. Укратко, отворили смо Архив свим заинтересованим грађанима.


Шта је оно што је отварање Архива према широј културној јавности, према читавој заједници, доноси институцији? Због чега сте желели да Архив, који је по обичају „мирна“ установа, окренута издавачком и конференцијском раду, има контакт са живом културном сценом града? На какав одзив сте наишли? На који начин то може да обликује рад самог Архива?

- Архив Војводине је специфична установа, која је годинама перципирана као статична. Од мог доласка на место директора ове институције, унели смо динамичност у њен рад и у великој мери разбили стереотипну рецепцију о Архиву као установи која је у извесној мери пасивна према савременим тенденцијама у продукцији научних и културних садржаја. Свакако, при томе, нови програми и садржаји које смо покренули, нису се одразили на основну делатност Архива који представља установу заштите, односно која врши истраживање, заштиту и презентовање архивске грађе.


Поред своје основне делатности, желимо да Архив буде место доступно и отворено за све грађане, посебно препознатљиво за континуирано образовање свих узраста публике кроз различите програмске активности. Запослени архива, архивисти и стручњаци треба да буду у функцији грађења бољег и креативнијег друштва. Поред наше основне делатности, организујемо наше тематске изложбе архивских докумената и издајемо публикације архивске грађе, а паралелно желимо да омогућимо и другим стручњацима, уметницима итд. да представе своје радове/садржаје код нас, јер „отварањем врата“ архива публика има прилику да упознаје и архивску струку и стиче свест о културном наслеђу, и да препознаје архив као место на коме се кроз одабир тема и садржаја програма, постављају питања и нуде одгвори на различите друштвене, историјске и уметничке теме. У складу са тиме, креирамо наше програмске активности и отварамо нашу установу према широј публици.


Све наше програмске активности објављујемо на сајту Архива Војводине, неколико засебних интердисциплинарних платформи које смо покренули, као и путем друштвених мрежа. Односно, користимо све предности тзв. нових медија како би јавност информисали о изложбама, промоцијама, радионицама и другим активностима Архива. Управо због оваквог приступа, значајно смо повећали видљивост Архива у свим сферама деловања.



Какви су у том смислу планови за будућност? Како ће се даље одвијати организовање трибина, разговора...? Шта планирате као главн, односно носећу тему ових сусрета?


- Како прецизно одговорити на питање шта је главна/носећа тема ових сусрета? Култура је за све! Ми планирамо динамичне уметничке програме у којима ће учествовати све генерације локалне заједнице. Архив нуди могућност коришћења галеријског и дворишног простора – амфитеатра, за културна дешавања. Културна сцена може да се одвија и напољу (посебно због тренутне епидемиолошке ситуације), а и унутра. Наш дворишни простор није наш, него је ваш, припада свим грађанима и сви су позвани да га користе.


Повезујемо се са сродним установама, организацијама које такође делују у пољу културе, Фондацијом 2021-ЕПК, са надлежним покрајинским и градским институцијама, међународним фондацијама и институцијама, а све у циљу креирања различитих културно-уметнички програми намењени локалној заједници, као и свим осталим заинтересованим посетиоцима.


Архив Војводине налази се у центру града, у делу на коме постоје још три установе културе Музеј Војводине, Музеј савремене уметности, Збирка стране уметности (депаданс Музеја Града Новог Сада), а у непосредној близини је и Историјски архив Града Новог Сада. С обзиром на то да се Архив Војводине налази у строгом центру града, где је велика фреквенција како људи из града и околине, тако и домаћих и страних туриста, доступан је за посете у оквиру различитих културних дешавања. Такође, у његовом окружењу је и једна од градских пијаца, чиме се индиректно проширује аудиторијум конзумената културе, који у супротном не би добили информацију о садржајима који нуди Архив.


Заједничким ангажманом свих поменутих страна – синергијом - креирамо културне програме у нашем граду и подижемо свест о културном наслеђу. Такође, тежимо развијању сарадње са националним и међународним институцијама и организацијама кроз пројекте и организацију заједничких догађаја.


Додела признања "Капетан Миша Анастасијевић"

Архив Војводине има изузетну богату архивистичку грађу. Да ли нам можете представити колико корисника имате годишње, шта се најчешће претражује?


- Архив чува преко 9.000 метара архивске грађе настале у периоду од 12-13. века до 2014. године. У Архиву је формирано 567 фондова и збирки. Грађа коју чувамо писана је на латинском, немачком, мађарском, варијантама српског народног и књижевног језика, као и савременом (стандардном) српском језику. Најбројнија група посетилаца су подносиоци захтева за издавање докумената у јавноправне и приватно-правне сврхе, а затим истраживачи који архивску грађу користе у научне, публицистичке и друге сврхе. Најчешће се претражују матичне књиге, које су дигитализоване и могу се претраживати преко компјутера у сали за истраживаче. У истраживачкој сали Архива Војводине налазе се два рачунара за претрагу дигитализоване архивске грађе. На једном се претражују регистар фондова архива, сумарни и аналитички инвентари итд, а на другом претрага матичних књига (рођених, крштених, венчаних и умрлих).

Матичне књиге су сортиране азбучним редом према имену места, а унутар сваког места постоји подела на основу вероисповести и врсти матичне књиге у задатом раздобљу. Матичне књиге се претражују одабиром категорија, и на тај начин се долази до жељеног документа у дигиталном облику. У будућности је замишљено да се обезбеди њихово претраживање и преко сајта Архива Војовдине, али то за сада није могуће. Према релевантним подацима Одељења депо службе током године поднесе се између 1.500 и 2.500 захтева. Према евиденцији коју води сала за истраживаче, годишње буде између 300-400 истраживача од којих најбројнију групу чине пензионери. Истраживачка сала је отворена за јавност од 8 до 14 часова.


Богати фондови осим што представљају велико богатство, не ретко доносе и главобољу онима који о томе брину у смислу смештаја, фондова, понекад и њиховог датирања. Да ли Архив Војводине располаже довољним простором за сав фонд, као и нову грађу која пристиже?


- За сада Архив Војводине располаже довољним простором, али је планирана изградња новог архивског депоа. Зграда бившег Окружног затвора је адаптирана за потребе Архива Војводине, међутим количина грађе која се континуирано повећава током година, захтева нове просторне капацитете за смештај фондова и збирки. Постојећи депои имају капацитет за 12 километара архивске грађе (архив има око девет километара). Депои су опремљени металним полицама и помичним електричним „возовима“, хигрометрима и термометрима који контролишу климатске услове унутар депоа, као и противпожарном опремом и апаратима за откривање пожара.


Небојша Кузмановић и Арно Гујон

Дигитализација грађе је велики подухват који такође за циљ има очување грађе, али и њену већу приступачност истраживачима и другим корисницима. Колики део грађе је дигитализован, како тече тај процес, да ли имате довољно опреме и људи како бисте одговорили на ове захтеве?


- Архив се нажалост, као што сте претпоставили, суочава са недостатком адекватне опреме, али и са недостатком стручних кадрова који су неопходни како би процес дигитализације могао да се обавља несметано. Међутим, упркос овим проблемима, настојимо да процесу дигитализације приступимо најбоље могуће у складу са расположивом опремом и људством. У том контексту смо аплицирали и на поједине грантове Министарства културе и информисања Републике Србије и добили смо подршку за одређене пројекте. Од посебног је значаја, што смо успели да крајем године Архив Војводине прикључимо на систем Архиса који води Архив Србије.


Како видите посао Архива у наредном периоду, конкретно: да ли је Архив спреман да чува и историјску грађу која је у дигиталном облику, да ли постоји потреба за тим, да ли се и на који начин припремате за то? Какав је одговор архивистике на дигитално доба и да ће оно што је сада записано у бинарном коду, једном бити и историјска грађа?


Крај Доситејеве бисте

- Да, припремамо се за дигитално доба у које смо већ крочили, али то довољно не схватамо. Ми смо прошле године отворили посебно одељење за дигитализацију. Усвојен је и нови закон о архивској делатности у коме је предвиђена брига за електронска документа која постају архивска грађа. Скенирамо и дигитализујемо постојећи архивски материјал, а наши људи увелико уносе податке из наших фондова у јединствени српски информациони програм - Архис.


Од овог почетка спецификуми чувања архивске грађе до данас су прошли кроз различите стадијуме и турбулентне процесе, те се у том смислу поставља и питање која је будућност и улога архива. Те како ће се његова функција као јавне установе прилагодити глобалним тенденцијама информационог друштва - када број писаних извора поприма хиперболичне габарите у контексту неке форме хиперпродукције новонасталих писаних извора.


Архив, као институција у том смислу, изузев својих етаблираних садржаја, мора рачунати и на новонасталу електронску грађу, где ће целокупни интернет свет представљати нову специфичну врсту хиперфонда који је несамерљи и неизрецив.


Да ли на овај начин улазимо у златно доба речи или бесмислену хиперпродукцију докумената, која води у какофонију, још нам није потпуно јасно, али је свакако инспиративно, како за нас тако и за оне који ће доћи после нас. А који ће можда створити неке нове борхесовске библиотеке и архиве од наших папирнатих веровања и надања. И у њима ''гримизмни хексагон''. Собу у којој ће стајати велики архивар са регистром свих регистара.


Разговор водила: Александра Исаков