"Један од наших будућих задатака биће да иницирамо измену изборних правила која се односе на народности”, рекла је за „Политику” др Јованка Ластић, нова председница Самоуправе Срба у Мађарској и притом се осврнула на планове будућег рада у више области за које је задужено тело на чијем је челу.

Међуљудски односи унутар самоуправног система српске заједнице у Мађарској били су у последње време оптерећени бројним негативним појавама уоченим током кампање за мањинске изборе. Четири српске цивилне организације надметале су се за примат у Скупштини Самоуправе Срба у Мађарској (ССМ), а он подразумева и могућност одлучивања о позамашном буџету тог тела и његових институција. Пре самих избора бирачи су имали прилику да прате и неке активности које су личиле на острашћену међустраначку борбу у којој се не бирају ни речи ни средства да се "противник" понизи, дискредитује, омаловажи и тиме елиминише из "конкуренције".
После избора смо, такође по први пут у српској заједници, чули за изразе "власт", "опозиција", "посланичка група" и сличне, што у мањинским оквирима звучи прилично трагикомично. Све ове активности, усмерене пре свега ка интересима веома уских група активиста, без сумње стварају раздор унутар бројчано мале српске мањине у Мађарској и значајно слабе јединство у њеним редовима, уносећи међу наше сународнике збуњеност и оправдане стрепње.
Новоизабрана председница ССМ-а, Јованка Ластић се у интервјуу београдској "Политици" сложила са оценом да су активности неких цивилних организација српске заједнице током кампање у многим сегментима личиле на међустраначку борбу. „Актуелна законска регулатива приморава нас да се приликом избора понашамо као странке, иако наша удружења нису партије, већ цивилне организације. Сви ми који смо активни у нашим удружењима имамо своје професије и радна места и у политичком смислу нисмо професионалци. Један од будућих задатака биће да иницирамо измену изборних правила која се односе на народности”, рекла је др Јованка Ластић.
На чему ћете, као нови челник ССМ-а највише радити у предстојећем периоду?
Скупштински састав, формиран вољом бирача, чине чланови удружења који сматрају да су неопходне промене у функционисању и раду ССМ-а. Код свих удружења је наглашено присутна опредељеност да се спроведу децентрализација и демократичност у доношењу одлука. Такође смо одлучни да у границама законитости обезбедимо потпуну јавност у раду.
Имамо намеру да оформимо организациону јединицу која би за све институције при ССМ-у по истим процедурама вршила финансијско-књиговодствене услуге. Наравно, пре свега је важно имати јасну слику и због тога намеравамо да ангажујемо одговарајуће стручњаке који ће прегледати документацију, односно како се функционисало у претходном периоду, укључујући и тренутно стање.
Какав ће бити расплет случаја „Сегедин”? Да подсетимо, реч је о започетом и због изненадног недостатка новца обустављеном реновирању палате у којој је смештана српска школа у овом граду. О томе су детаљно писали и поједини мађарски листови.
Питање зграде сегединске Српске основне школе је највећи, најозбиљнији и најхитнији проблем који тренутно постоји и који, уколико не будемо успели да га решимо, прети да угрози целу српску заједницу. Због пропуста у претходном периоду, према налазу судског вештака, предстоји решавање потраживања у вредности од 2,7 милијарди форинти (око седам милиона евра). Нажалост, пошто се није интервенисало на време, тренутно се предмет налази пред судом. Градилиште није враћено у посед ССМ-а, расписан је један неуспели конкурс, а фирма извођача радова је отишла у стечај. Ми, дакле, немамо ту зграду и сада буквално треба да спасавамо целу инвестицију. Сигурно је да овај проблем без мађарске владе, а можда и владе наше матичне државе, нећемо успети да решимо.
Шта учинити да кровна српска организација у Мађарској поново заузме место које јој је намењено када је реч о односима са матицом?
Ново руководство ССМ-а сматра да смо ми у срећној ситуацији да имамо три матичне државе: Србију, Републику Српску у Босни и Херцеговини и Црну Гору. Планирамо да једном активном комуникацијом и квалитетним садржајима вратимо углед ССМ-а и да нашу кровну организацију уврстимо у програме посета званичника наших матичних држава, пошто према Уставу Мађарске једино Самоуправа Срба у Мађарској има право да заступа политичке интересе српске заједнице у Мађарској.
Изузетно добри билатерални односи наше домовине Мађарске и наше матице Србије, који су достигли највиши могући ниво, доприносе повољном положају српске заједнице у Мађарској. Надамо се да ћемо успети да прилагодимо реализацију и услове пројекта „Србија за Србе у региону”, побољшамо комуникацију о питању гостујућих професора и уџбеника и наставимо сарадњу у организовању усавршавања за наставно особље. Ова питања би се најлакше могла решавати на заседањима Мешовите комисије за заштиту мањина која, нажалост, већ годинама не заседа и имам утисак да је некако пала у заборав. Ипак се надам да ће се то ускоро променити и да ћемо тако поново добити форум за остваривање најважнијих пројеката.
Створили сте од СОЦ „Никола Тесла” у Будимпешти школу препознатљиву по квалитету рада и успесима које постиже. С обзиром на то да је ССМ власник свих српских школа у Мађарској, како видите њихов даљи развој?
Принципијелни проблем представља одлука претходне скупштине о осамостаљивању Српске основне школе у Сегедину, која за сада има свега 50 ђака и која због тога ствара огроман финансијски дефицит који треба покрити, али не на уштрб других васпитно-образовних институција, јер би то представљало негативну дискриминацију.
Такође имамо незавршену салу за физичко васпитање у Батањи, која је, према ранијим информацијама, одавно завршена, али од надлежних органа није добијена употребна дозвола. Недавно је на рачун ССМ-а уплаћено 100 милиона форинти (око 250.000 евра) за окончање радова, што значи да је већ око пола милијарде форинти утрошено у тај пројекат, али зграда још не може да се користи.
Што се будућности тиче, 2022. године је израђена студија са могућим средњорочним и дугорочним концептима српског васпитно-образовног система у Мађарској. У обимном материјалу разматрано је 15 модела, а на скупштини је да одлучи за коју концепцију ће се определити.
Извор: Политика
Comments