Одлука Европске уније да преусмери приходе од замрзнуте руске имовине за куповину оружја за Украјину, заобилазећи мишљење Мађарске, представља бестидно прелажење црвених линија и кршење правила ЕУ, изјавио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.
Данас је објављено да ће ЕУ искористити укупно 1,4 милијарде евра из Европског мировног фонда за финансирање испорука оружја Украјини, упркос чињеници да се Мађарска са тим не слаже, рекао је Сијарто. При том је, додаје он, у потпуности кршећи правила ЕУ, Мађарска једноставно искључена из доношења одлуке.
Обраћајући се мађарским новинарима после састанка министара спољних послова ЕУ у Луксембургу, Сијарто је рекао да је то део прихода од замрзнуте руске имовине, које је ЕУ одлучила да пошаље Украјини, без обзира на гласачко право Мађарске, која је раније, на другом састанку, била уздржана од гласања о том питању.
"Ово је јасна црвена линија, никад раније се није догодило тако бесрамно кршење општих правила ЕУ. Они који најгласније бране владавину права и демократију били су управо ти који су највише подржали искључење Будимпеште из фактора одлучивања", истакао је он.
Шеф мађарске дипломатије је напоменуо и да мађарски адвокати раде на адекватном одговору на понашање руководства ЕУ. "Искључивање земље чланице из процеса доношења одлуке која захтева једногласност, под измишљеним изговором, могло би да постане опасан преседан у дугорочној перспективи за цео процес доношења одлука у ЕУ" нагласио је Сијарто.
Он је додао да Мађарска неће одобрити издвајање 6,5 милијарди евра из Европског мировног фонда за оружје Украјини док се не заустави дискриминација мађарских фирми. Такође је напоменуо да је, према последњим вестима, у Украјини почео процес против мађарског фармацеутског концерна „Гедеон Рихтер“, као и да се саставља нови списак сличан „списку међународних спонзора рата“, на којем су се раније налазила и мађарска предузећа.
Према његовим речима, Мађарској је потребна гаранција да мађарске компаније неће поново бити на црној листи у будућности. Мађарске власти одавно су позвале делегацију украјинског Националног антикорупцијског бироа у Будимпешту, на преговоре, али се Украјинци нису одазвали позиву, додао је он.
Тему замрзнуте руске имовине прокоментарисао је и амерички Стејт департмент. Помоћник државног секретара за европска и евроазијска питања Џејмс О’Брајен изјавио је да Вашингтон сматра да ће приходи од замрзнуте руске имовине омогућити Украјини да настави борбена дејства до 2025. године.
"Видели смо како су се земље Г7 сложиле да сакупе ресурсе неопходне за наставак ове борбе. Надамо се да ће та одлука ускоро бити потврђена. Она се састоји у томе да се приход од замрзнуте руске имовине користи за стварање кредитног механизма који ће Украјини омогућити да добије од 50 до 60 милијарди долара, а истовремено ће моћи да настави борбу до 2025. године", рекао је амерички званичник на брифингу за новинаре.
Подсетимо, након саопштења министарке спољних послова Белгије Хађе Лабиб да су земље ЕУ постигле коначан договор о коришћењу прихода од замрзнуте руске имовине, високи представник за спољну политику и безбедност ЕУ Жосеп Борељ обећао је да ће средства стићи већ следеће недеље.
Како је рекао, одлука да се приходи од руске имовине користе за војну помоћ Кијеву "могућа је без једногласне одлуке, што омогућује да се избегне мађарски вето".
У међувремену, мађарски министар за питања Европске уније Јанош Бока припрема се да од 1. јула, са својим колегама из владе, преузме председавање ЕУ. Он је тим поводом рекао да Европска унија мора пре свега да гарантује мир и безбедност за Европу, што је била сврха очева оснивача заједнице, а коју данас очекују и људи у Европи.
Бока је на видео-снимку на Фејсбуку рекао да ће Мађарска председавати ЕУ током тешких криза које погађају континент: рата у суседству Мађарске, опадајуће конкурентности Европе, повећања тензија у трговинским односима ЕУ, таласа миграција, преокрета у европској пољопривреди и демографских изазова.
„Потребан је нови европски пакт о конкурентности, нови приступ миграцијама, јача европска безбедносна и одбрамбена политика и хитне мере како би се осигурало да европски људи и европски пољопривредници поново буду у фокусу заједничке пољопривредне политике“, рекао је он, додајући да ће мађарско председништво радити на овим циљевима у другој половини године.
Comments