Зар заиста никада нећу видети Париз?

Како је Европска унија најавила ковид пасоше, којима се неће признавати руска и кинеска вакцина, све чешће се питам - зар заиста никада нећу видети Париз? Реч је, наравно, о несхватљивој сегрегацији која се дотиче основних људских права и питам се шта се то до догађа са Европом која тоне у вакцинални тоталитаризам.

Пише: Александар Апостоловски

Имаћемо, кажу, бар-кодове са потврдом о имунизацији, који ће се, страхујем, претворити у врсту здравственог аусвајса. Они који су примили „Синофармову” и вакцину „спутњик В”, имаће ограничену слободу кретања. Ако се у Бриселу и Вашингтону не дозову памети, они који су примили руска и кинеска цепива путоваће само на Исток, што, кад боље размислим, и није тако лош избор. Осим Кине и Русије, препоручујем Дубаи и хотел око кога кружи стаза за Формулу један. Дају знатне попусте у априлу. Далеки Занзибар и Маурицијус већ су заузели Срби, како туристички, тако и финансијски. Кажу да је и Улан Батор романтичан, а Монголија бајковита. Можда коначно и откријемо Атлантиду?

Оно што ме много више брине јесте вакцинална подела на домаћем терену која чак може изаћи из уставних оквира. Поједини званичници и лекари већ прете да ће вакцинисани имати апсолутну слободу кретања, док ће се невакцинисанима, настављају они, забранити присуство на утакмицама, у позориштима, биоскопима или на концертима. Ако поново свира „Црвена јабука”, и није нека штета. Јавно се прети да ће невакцинисани плаћати лечење, ако их закачи корона. Мислим да је то ипак покушај да се на наш, аутентичан начин, грађани мобилишу на масовну имунизацију, него што су такви предлози реална опасност за урушавање демократије. Заштитник грађана Зоран Пашалић је недавно прецизирао да је право сваког да изабере да ли ће бити вакцинисан или неће. „Не може се правити нека врста деобе становништва Србије на основу тога да ли су или нису пелцовани”, рекао је Пашалић.

Признајем, и мене понекад спопадну ауторитарне бубице. Предложио сам пре око месец дана лаконски да се неодговорни појединци који организују и учествују на корона журкама, осим ударања по џепу и то жестоког, као приликом бахате вожње, пошаљу на друштвено користан рад у ковид болнице. Али, моја луцидна идеја такође није по закону, те је повлачим. Додуше, нерадо.

Шта желим да кажем? У клаустрофобичној атмосфери пандемије, искључиво се мора поштовати Устав, иначе ћемо, чак и ако је реч о најбољој намери, склизнути ка тоталитаризму. Зар пут до пакла није увек поплочан добрим намерама? Не разумем, такође, антиваксерски покрет, себе сам већ дефинисао, нема потребе за даљом елаборацијом. Али, Устав и закони су неумољиви. Да је њихово поштовање једино исправно, показује случај оних грађана који не смеју да се вакцинишу из здравствених разлога. Шта ћемо са њима? Да их, можда, ставимо у резервате, и прогласимо за Команче?

Због тога се увек залажем за духовите опаске између вечито подељених Срба. Некада су лековитије од пеницилина. Кад год смо озбиљно схватали наше деобе, схватили бисмо накнадно две ствари: биле су апсурдне и било нас је све мање. Не због пада наталитета, већ експлозивног менталитета по којем се различито мишљење сматра смртних грехом. Једначина нашег усуда је једноставна: уместо да се множимо, ми се делимо. Сада су актуелне вакцине. Не секирам се, сутра ћемо смислити нешто ново или се вратити на старо. Кад смо код тога, када се игра велики дерби?

Уверио сам се у то недавно, разговарајући са колегом из Загреба. У Хрватској нема цепива, ослонили су се искључиво на трапави Брисел. Колега је изабрао да се вакцинише у Србији, попут Ведране Рудан. Термин му је у септембру. Признаје да би дошао одмах, али да жели да се искључиво држи процедура.

У Србији има вакцина за свакога ко жели да је прими, али такав луксуз као да је додатни мотив да се глупирамо, попут потписника овог текста и одлажемо пелцовање, уз колоритну атмосферу из филма „Три карте за Холивуд”. Они прозападни кују завере у једној, а проруси и прокинези, заједно смишљају ујдурму у другој кафани.

Ако им прикључимо антиваксере, оне који сматрају да ће нас чиповати и претворити нас у рептиле, нову подврсту летећих Срба, постаћемо, по ко зна који пут небески народ, који никако да научи да не може да победи Њутна!