Ова поставка није посвећена усташким злочинцима, већ заточеницима, Србима, Јеврејима и другим људима који су били приморани да лече, саветују и пружају прву помоћ онима који ће их касније ликвидирати, казао је Бојан Арбутина, в. д. директора Музеја жртава геноцида.
Стална изложба „Усташка болница у Јасеновцу 1942–1945” биће свечано отворена 7. септембра у једном од два преостала аутентична објекта из периода постојања система концентрационих логора смрти у Јасеновцу, најављено је на на јучерашњој конференцији у Музеју жртава геноцида. На њој ће бити приказани ретки сачувани предмети, документа и фотографије који сведоче о страхотама тог времена.
Изложба ће бити постављена у објекту у ком се током Другог светског рата налазила усташка болница, а која је откривена на имању српске породице Клинцов 2017. године.
– У самом месту Јасеновац, које је постало симбол свесрпског страдања током читаве наше историје. Када причамо о Јасеновцу, са разлогом се сећамо свих наших жртава, помињемо их и прослављамо као Свете новомученике јасеновачке, али никако не успевамо да у широј слици сагледамо какав је то био систем логора, шта су заточеници тамо радили, којим су мучењима били подвргнути. Пре три године смо дошли на идеју да од тог комплекса, који је уништен 1945, направимо изложбу о оним објектима који су очувани до данашњег дана. Истраживањем и великим залагањем епископа пакрачко-славонског Јована, који је свој живот посветио очувању сећања на наше невино настрадале претке, пронашли смо два аутентична објекта, а то су усташка болница и усташка апотека – објаснио је Бојан Арбутина, вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида и подсетио да је овај музеј пре само месец дана отворио сталну изложбену поставку изван територије Србије, и то у Пребиловцима, месту на којем је почињен један од највећих злочина НДХ над српским народом током Другог светског рата.
Обраћајући се медијима, Арбутина је објаснио да изложба није посвећена усташким злочинцима, већ заточеницима, Србима, Јеврејима и другим људима који су били приморани да раде у тој болници – да лече, саветују, пружају прву помоћ злочинцима који ће их касније ликвидирати.
– Ова два објекта су значајна јер се тако непосредно долази у контакт са историјом. Можемо да прођемо тим просторијама у којима су се злочинци лечили, а наши преци били заточени. Тако можемо да реконструишемо ту историјску стварност Другог светског рата у Јасеновцу и да схватимо кроз какве су муке наши преци пролазили. Из докумената и сведочанстава можете да уђете у унутрашњи живот – објаснио је Арбутина и додао да ће музеј приредити још догађаја који ће бити брана ревизионизму који покушава да умањи српске жртве, страдања и патњу.
Кустоскиња Музеја жртава геноцида Александра Мишић објаснила је да је усташка болница настала у јесен 1941, а да о броју лекара који су ту радили говори 41 биографија медицинског особља до које су дошли.
– То је импозантан број и говори да је то место НХД намеравала да оспособи за даља и већа деловања. Болница је значајна јер је била веза самих заточеника и спољног света и место где су се преносиле информације: шта се збива у самом логору и како напредује отпор спора. Случај убиства целокупног особља које се десило у јесен 1944. говори колико су они били важни – казала је Александра Мишић и додала да је у у мају 1945. преживело пет лекара, два стоматолога, два студента медицине и десет помоћних радника и да су управо њихова сведочанства изузетно драгоцена.
Аутор поставке и програмски директор Музеја жртава геноцида Никола Радосављевић рекао је да је била предност радити у оригиналним просторијама објекта где се поставља изложба.
– Наш задатак је био да сачувамо оно што постоји и да додатно обрадимо оно што је неопходно. Ова поставка биће допуњавана временом, а говори о идентитету и стварности концентрационог логора и о томе о чему су људи бринули – рекао је Радосављевић.
Изложбу су приредили Музеј жртава геноцида у сарадњи са Одбором за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.
Аутори сталне изложбене поставке су и научни саветник у Институту за савремену историју Милан Гулић и истраживач сарадник у Институту за политичке студије Стефан Радојковић, док је реализацију изложбе подржало је Министарство културе Србије, преноси "Политика".
Comments