Организациони модел пословања треба мењати и прилагођавати новом времену. Коларац може да зарађује, има основа и велики потенцијал за то, зарада може да буде већа и ми то желимо да постигнемо новим, атрактивним уметничким програмима, каже Александар Пековић, однедавно нови управник Коларчеве задужбине.
Александар Пековић је познат као аутор бројних пројеката у области културе у Србији и региону, а велико искуство стицао је током година у Одељењу за музичку продукцију РТС-а, као заменик секретара за културу Београда, потом на месту директора пројеката ЕПК „Београд 2020” и „Херцег Нови 2021”.
Дипломирао је филмску и ТВ продукцију на ФДУ у Београду. Заједно са Марком Маршићевићем, суоснивач је и директор „Артерија криејтив нетворка”, Института за креативне индустрије за регион Западног Балкана, са седиштем у Љубљани. Оснивач је и извршни директор „CODA Аrtists”, међународне агенције за музику и извођачке уметности, захваљујући којој су у нашем граду гостовали Елина Гаранча, Пласидо Доминго и недавно Марта Аргерич. Симфонијски оркестар РТС је одвео на прво гостовање у Кини, у Шангају.
Коларац је посветио личну имовину свом народу и та оснивачка независност, јер иза Коларца не стоји ни град ни република, довела је до финансијских проблема. Да ли треба решавати статус ове институције? - Мој долазак на место управника Коларчеве задужбине, основане још 1878. значи да ће се поштовати воља оснивача, јер тако чувамо вредности на којима се темељи ово друштво, а и немамо много тога значајнијег што у нашем народу постоји готово век и по и дубоко је уткано у српску културу. То је концепт одрживости који је прошао најдужи тест. У том смислу може да се тумачи и статус задужбине, који је независан по закону. Када је здање отворено 1932, својим изгледом и делатношћу могло је да стане у ред великих светских дворана које су такође задужбине, попут Карнеги хола: то је био наш Карнеги хол.
Ако задужбина сачува независни статус, како ће се изборити са великим трошковима, и уз то још зарадити? - Сада смо у завршној фази реституције, јер велики део материјалног наслеђа које је Коларац оставио како би задужбина пословала, у складу са законом треба да се врати овој институцији. То би олакшало финансијско функционисање. Има још неколико модела који су примењиви. Један је пројектно финансирање, кроз различите изворе из регионалних и европских фондова. Два пројекта су већ активна, а биће их још. Потом примећујем нешто мању продукцију Коларца, али имали смо пандемијску кризу у међувремену. Моја намера је да организујемо концерте великих уметника, као некада у циклусу „Великани музичке сцене”. Радићемо своју продукцију концерата у неколико циклуса и то ће бити извор прихода. Разматрамо и идеју о фестивалу. Закон о задужбинама дефинише пројектно финансирање. Закон о култури у два члана, издваја Коларац и наводи да он ужива посебну бригу, док други члан наглашава да, ако постоји основ, у континуитету у обављању делатности, постоји могућност финансирања до 45 одсто текућих и материјалних трошкова. У томе се састојала борба претходне управнице да република и град прихвате своје обавезе према кући која служи народу 90 година. Претходна управница, Јасна Димитријевић је успела да одржи задужбину и њену делатност у тешким временима.
Значајне дворане у свету имају помоћ великих компанија. Да ли сте и на то мислили? - Са широком друштвеном кампањом желимо да окупимо круг „нових задужбинара”. У овој земљи али и ван ње, постоје људи који имају свест о општем добру и важности ове установе, коју је имао и Коларац. Они су одрастали у Коларцу, учили језике, долазили на концерте, изложбе. У обнови зграде која има 4.500 квадрата, сада имамо два донатора, од којих је један члан Управног одбора и вредан нам је као злато, који су урадили значајне ствари. У завршетку су радови на обнови паркета на делу балкона и степеништу једне од најакустичнијих дворана у земљи. Други је прошле године донирао рачунаре и веома је активан у новим иницијативама.
Да ли ће у настојању да се обезбеде средства атрактивним концертима, они бити доступни свим грађанима? - Кад сте лимитирани величином дворане која има 883 места као Коларац, онда можете рачунати на популарне цене улазница само уколико имате спонзора. Ако немате, не можете, али је свакако добро да уметник дође у нашу средину, некада ће програм бити доступан свима, а некад неће јер ће се комерцијално третирати, али обећавам да ће бити више прилика да се чују светски уметници и за шири аудиторијум. Коларац ће остати подијум за домаће ствараоце и промоцију младих талената. Трудићу се да програми буду доступни свима, јер желимо да подстичемо и компаније да буду партнери. Али да додам, неприхватљиво ниске цене сам затекао у задужбини кад је реч о издавању простора и неки клијенти који имају средства да плате закуп, ипак траже да изнајме простор по минималној цени или без накнаде. То је у неку руку и позитивно јер доживљавају задужбину као опште добро. Ипак, Коларац не може да буде доступан свима на тај начин, а да при том има дуговања за материјалне трошкове и плате запослених. Као управник ћу се трудити да установа буде здрава, у смислу обавеза према запосленима и свим нашим партнерима. Урадићемо анализу промета средстава, не смемо да угрозимо сопствени рад да би нешто било бесплатно.
Када ћемо бити упознати са комплетним програмом ваших активности? - Концертни програм сада конципирам са тимом. Имаћемо као госте велика имена. Сваке године 4. фебруара на Дан Велике дворане, која ће у овој сезони обележити 90. рођендан наступају врхунски уметници. Ускоро ћемо јавности представити план сезоне до краја године, а током јесени ћемо најавити план за 2023. и упоредо и за 2024. тако да се две године унапред размишља о пројектима, како би били синхронизовани са европским и светским партнерима и сродним институцијама. Институт за стране језике је имао велику традицију, али морамо наћи начин да поново добро функционише. Ту су и књижара и галерија, као и предавачка делатност, а Центар за музику ће бити још ефикаснији. Све програме ћемо обухватити новим комуникацијским језиком, који ће ефикасно представљати целокупан рад задужбине. Сарадња са БФ и са СО РТС се наставља. И то је наш извор прихода. Код нас ће бити начињени снимци светски познатог баритона Жељка Лучића, као и дугометражни филм о њему. Трудићемо се да Коларцу повратимо и физички сјај и гламур.