Скандал који је изазвало избацивање дела Десанке Максимовић из школског програма гимназијалаца, па онда враћање, не јењава. "Национални просветни савет (НПС) је требало да укаже на пропуст. Дали су позитивно мишљење. Какав бих ја био министар када бих погазио став НПС-а - вероватно најгори на свету, стао бих против става најбољег дела струке коју имамо", каже министар просвете Младен Шарчевић, који је потписао је спорни програм.
План и програм наставе и учења општеобразовних предмета у предуниверзитетском образовању, по прибављеном мишљењу Националног просветног савета (НПС), доноси министар просвете. Да тако налаже закон ваља подсетити у општој ујдурми која не јењава због избацивања, а онда и враћања дела Десанке Максимовић у реформисане програме за трећи и четврти разред гимназије. Ту само наизглед „нико није одговоран, надлежан и не доноси одлуке”.
Процедура је јасна. Предлог измена плана, у жижи стручне и опште јавности, због књижевности у овом случају, увек кроји комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања. Мишљење, затим даје Национални просветни савет, а коначну одлуку министар просвете. Тим путем је и спорни програм дошао до озваничења, објављивањем у „Службеном гласнику”. Није спорно да је у њему уочен пропуст и да ће бити исправљен. Спорно је што се одговорност пребацује, не и прихвата.
− Јавност мора да зна да смо ми наручилац посла. Не креирају се планови и програми у министарству. Комисија завода даје предлог. Намере су биле добре, али у лошој реализацији. НПС је требало да уради главни део посла, да укаже на пропуст. Дали су позитивно мишљење. Какав бих ја био министар када бих погазио став НПС – вероватно најгори на свету, стао бих против става најбољег дела струке коју имамо − указује Младен Шарчевић, министар просвете, у разговору за „Политику”. И није стао против става НПС-а. Потписао је спорни програм.
− Хвала богу, дошло је до реакције стручног дела јавности. Завод је сада добио налог да то уради на начин, како сам рекао, да се очува интегритет и значај дела Десанке Максимовић. Нису се тога досетили у НПС-у, ево ја сам − каже Шарчевић.
У НПС-у су еминентни стручњаци, за све предмете, па и за књижевност. На основу њиховог мишљења министар одлучује, не мора свега да се досети?
− Некако се тај бумеранг врати у министарство. Раније је НПС доносио одлуке без министарства. Захваљујући закону имам контролну улогу, али се не мешам у рад независних тела − напомиње министар.
Чињеница је – има контролну улогу, али и доноси одлуке, ослањајући се на стручно мишљење НПС-а. Упитан да ли је ланцу промене програма НПС погрешио, Шарчевић одговара потврдно.
− Узмите у обзир околности, све се дешавало у време пандемије, на електронским седницама... − оправдава Шарчевић.
Али, кад кажемо да је НПС спорне програме изгласао прошлог новембра, кратко каже: „Тачно”.
− У нетипично време изашла је грешка која ће бити исправљена ове недеље. Одмах сам звао директора завода и замолио да се све крене испочетка, да се нађе простор и за нове књижевнике, али и да остану легенде. Урадиће се то како треба − уверава Шарчевић.
Иако сматра да је пропуст који потреса јавност „брука за НПС”, министар ипак истиче да је „НПС у сарадњи с министарством извукао реформе доста добро”.
− Не могу да кажем да су правили велике фаулове, ово им је фаул − каже Шарчевић. НПС броји 35 чланова и одлуке доноси већином гласова. У његовом саставу су представници најзначајнијих и најеминентнијих установа које су уско стручно повезане са образовањем у Србији.
− Када је у питању српски језик и књижевност једини начин да НПС чује глас уже стручне јавности јесте преко представника Друштва за српски језик и књижевност. Кад се разматрао програм није указано да постоје дилеме или размимоилажење у односу на састав комисије завода која је предлог сачинила. Што се књижевности тиче, поздравили смо улазак Пекићевог и Лалићевог дела, али нам није речено да се више неће изучавати поезија Десанке Максимовић. Ту информацију нисмо добили ни од два професора књижевности који седе у НПС-у, ни од представника завода који су предлог срочили. На изричито питање да ли је све усаглашено, речено је да јесте − објашњава Радивоје Стојковић, председник НПС-а, у разговору за наш лист.
Подсећа да НПС не доноси одлуке, ни план и програм, већ само даје мишљење које прослеђује ресорном министарству.
− У јануару смо добили допис професора са Филозофског факултета у Новом Саду који агрументовано инсистирају да се у други разред гимназије уведе спев „Осман”, који је промакао када је рађен програм за други разред. Подржали смо то, али још није измењено. Значи, мишљење НПС-а није обавезујуће и министар не мора да га уважи − илуструје Стојковић.
Тврди да НПС није прекршио дужности ни овлашћења, да континуирано инсистира да предмети битни за национални идентитет не иду по законом предвиђеној „матрици” да су важни исходи, а не садржаји.
− Уколико наставимо у овом смеру нећемо имати ниједно књижевно дело у програму. Биће то слободан избор наставника. Зато мора да се промени закон, и позивамо стручну јавност да помогне да нам програми буду што бољи. Ако је национални интерес да не сме да се дира поезија Десанке Максимовић, која је у програму уназад деценијама, онда мора да постоји законско утемељење за тако нешто, а не да идемо ка томе да садржаји нису битни. „Гордијев чвор”, управо је ту – наглашава председник НПС-а.
Радује га што је иницијативу да се исправи грешка покренула Фондација „Десанка Максимовић” и, како каже, она је ушла у правно обавезујућу преписку са НПС, што поздравља, али је сматрала да мора да потражи и подршку шире јавности, а за то, тврди Стојковић, није било разлога.
− Није НПС анационалан. Примедбе стручне и шире јавности су добродошле. Тражили смо да се формирају радне групе које ће брижљиво водити рачуна о садржајима који се тичу националног идентитета. Први жути картон добили смо са „Османом”, други с Владаном Десницом, а црвени с Десанком Максимовић. Ако се од НПС тражи одговорност, не може да се остави без овлашћења − закључује Стојковић.