Како избећи опасности нове технологије

Вршњачко насиље на интернету, трговци белим робљем, органима, дрогом, секте, смртоносни изазови – опасности су с којима се могу сусрести деца у својој соби док сурфују интернетом. Пред родитеље је постављен тежак задатак: како да у ери дигиталне револуције деци омогуће коришћење технологије, а да она истовремено буде и безбедна?



Ако се свему овоме дода технолошко-генерацијски јаз између родитеља и деце, ситуација изгледа скоро безнадежно. Катарина Јонев Ћираковић, стручњак за безбедност на интернету, каже да се често сусреће с родитељима који сматрају да експерти који говоре о безбедности деце на интернету беспотребно дижу панику.


– Велики је број и оних мама и тата који се воде неоправданом логиком „неће то баш нама да се деси”. А опасности на интернету су стварне и опипљиве. Подаци показују да је дигиталном насиљу изложено свако треће дете. Изазови на „Тиктоку” однели су више од 100 дечјих живота широм света. На „Телеграму” је постојала група у оквиру које се објављивала осветничка порнографија. Интернет је постао бојно поље. Долазе нам генерације деце које су изложене негативним садржајима и реториком, антивредностима, а како у све млађој доби стају пред екране, постају апатична – прича Катарина Јонев Ћираковић.


Ниједна апликација чији је циљ заштита деце на интернету, тврди наша саговорница, не може бити апсолутна заштита. Оне су ту да ограниче време коришћења интернета, да онемогуће инсталирање игрица или друштвених мрежа које су намењене за стари узраст, али негативан садржај ће наћи начина да дође до детета кроз друге платформе. Оно што је најефикасније је успостављање поверења између деце и родитеља.


– Многа деца када упадну у невоље на интернету плаше се да то пријаве родитељима и, мислећи да ће тако да избегну казну, одлучују се на ћутњу. Није реткост и да, трпећи дигитално насиље, почињу да се самоповређују, повлаче се у себе, а неки се чак одлучују на самоубиство. Зато родитељи морају да ослушкују своје дете, прате њихово понашање, труде се да код деце развијају критичко мишљења и изграде самопоуздање, али понајвише међусобно поверење – истиче Катарина Јонев Ћираковић, аутор књиге „Безбедност деце на интернету – водич за родитеље”.


А у Силицијумској долини, родном месту највећих технолошких компанија, постоје школе у којима нема ни компјутера ни мобилних телефона. И у њих своју децу уписују запослени из „Гугла”, „Епла”, „Јахуа”… Док некима ово звучи као хир калифорнијских богаташа, за друге је јасно упозорење да дигиталне технологије штете развоју деце. Управо главни људи ових компанија најбоље познају последице производа које нам сервирају сваког дана, каже за наш лист Јелена Холцер, психолог и оснивач Школе за родитеље.


– Зато су за своју децу направили школе где је ученицима млађим од 12 година забрањено коришћење мобилних телефона и рачунара. Ради се по Валдорф принципу, који подразумева интелектуални, практични и креативни развој детета. Подстиче се уметничко изражавање и практични рад, на пример рад у башти с биљкама, јер дете тада учи на искуствени начин. Захваљујући томе, према информацијама има другачији однос, боље их разуме и дуже памти – објашњава Јелена Холцер.


Наша саговорница додаје да здраво дигитално родитељство није мит и да је основа у упознавању родитеља с дигиталним световима њихове деце. Где је граница између здравог и нездравог коришћења интернета?


– Када допустите детету коришћења интернета, фокусирани на садржај и контролу времена, омогућујете му одрастање уз најбоље што интернет може да му понуди. Проблеми, међутим, настају када деца интернет користе као једини начин забаве, једини начин комуникације, једини начин игре... Посебно је ризично ако детету понудите телевизор, компјутер, смарт телефон пре шесте године, јер је рана стимулација изузетно важан период развоја. Тада говоримо о нездравом дигиталном родитељству. Идеално је да дигитално одрастање буде допуна детињству, а не једини и најважнији део одрастања – истиче Јелена Холцер.


„Кројачева школа” и Фонд за отворено друштво омогућили су заинтересованим родитељима бесплатну едукацију о безбедности деце на интернету кроз пакет онлајн курсева. Предавачи ових курсева су педагози, експерти за заштиту деце на интернету и експерти за иновације у образовању.


– Програм дигиталног родитељства упознаје маме и тате са основним терминима дигиталног језика њихове деце. Истовремено, охрабрује их да се не држе по страни зато што овај језик не познају довољно. Чињеница је да дигиталну револуцију не можемо спречити. Она има своје предности, а наш, родитељски задатак је да је упознамо. У овом програму освешћујемо вредности које ми детету показујемо и учимо о важности праћења детета кроз његова интересовања. На пример, знате ли које игрице ваше дете игра? Зашто баш те? С киме се дружи онлајн? Познаје ли те особе и уживо? Када кроз освешћивање размишљамо о својој активној родитељској улози, онда чинимо најбоље и за развој те улоге, али још више за добар однос с децом – објашњава Јелена Холцер шта пружа курс „Дигитално родитељство”.


Сви заинтересовани могу да се упишу на курс путем сајта „Кројачева школа”.