top of page

Камате снижене, неизвесност остаје

Народна банка Србије (НБС) смањила је пре два дана референтну камату на 1,25 одсто, што је сигурно најнижи износ ове базне камате у новијој историји. Последице су да ће будуће задуживање у домаћој валути бити нешто јефтиније, али унеколико ће бити мања и задужења кредита у течају код којих је уговорена променљива камата.



Белибор, то јест камата по којој се уговарају кредити у динарима, прати референтну камату и неретко буде и нижа од референтне. Тако је било и јуче, када је тромесечни белибор износио 1,17 одсто, јер је очигледно одреаговао на потез централне банке.

Бранко Урошевић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је смањене референтне камате био логичан потез, јер је инфлација ниска. То је начин да се подржи економија, додаје.

– Претпоставка је да ће банке да смање камате на зајмове у динарима, јер се ова камата не односи на зајмове у еврима. То је проблем велике евроизованости нашег система и ефеката наше монетарне политике. Привреда је махом задужена у еврима, а делом и становништво због високог учешћа стамбених зајмова, који су евроиндексирани. А да ли ће у пракси доћи до смањења камата и већег задуживања, показаће време. Наиме, када је Европска централна банка након кризе 2008. године почела с програмом квантитативног попуштања, видели смо да нису баш сви похрлили да се задужују иако су камате биле ниске. Када је криза, није лако за банке да одобре кредите и није лако другој страни дужницима да их узму – каже Урошевић.

Криза доноси ризик и не значи нужно да ће камате да падну. На пример, прошле године држава Србија је могла јефтиније да се задужи него што то може ових дана. У збиру цену новца чини референтна камата централних банка плус премија за ризик, то јест процена да ли ће дужник моћи да врати позајмљене паре, каже овај економиста.

Његов колега са истог факултета Бошко Живковић каже да је смањење референтне камате логично и да је тиме централна банка пратила тренд у свету у погледу цене новца. А да ли ће то бити подстицај за задуживање неизвесно је.

– Проблем је ко ће моћи и смети да се задужи. У реалном сектору је неизвесност због очекиваног пада привредне активности, а и становништво ће бити уздржано. Још се не зна да ли ће бити другог таласа епидемије и каве ће све последице бити – сматра Живковић.

Према подацима централне банке, цена кредита привреди остала је повољна и током првог квартала, јер су каматне стопе на динарске кредите почетком године нашле на новом минимуму, а најнижем нивоу у режиму циљања инфлације приближиле су се и стопе на кредите у еврима. Просечна пондерисана каматна стопа на новоодобрене динарске кредите привреди у марту износила је 3,6 одсто и у односу на крај 2019. смањена је за 0,5 процентних поена, а у односу на мај 2013, када је започето ублажавање монетарне политике нижа је за 12,9 одсто. Просечна пондерисана каматна стопа на новоодобрене кредите привреди у еврима и евроиндексиране кредите приближила се минимуму и у марту је износила 2,5 одсто. Просечна пондерисана каматна стопа на новоодобрене динарске кредите становништву у марту је износила 9,2 одсто, што је на приближно истом нивоу као и крајем 2019. У односу на мај 2013, када је започет циклус ублажавања монетарне политике, каматне стопе на динарске кредите становништву смањене су за 11,4 процентних поена.

У НБС кажу да ће додатним смањењем референтне каматне стопе, заједно с претходно донетим мерама монетарне и фискалне политике, ефекти пандемије на привреду Србије бити знатно ублажени. Готово је извесно да су се највећи ефекти кризе, као и у већини других европских земаља, у Србији осетили у априлу, али и да ће у наредним месецима уследити опоравак, подстакнут предузетим мерама, који ће водити расту бруто домаћег производа у 2021. години од најмање шест одсто, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности.

Наводе да размере кризе у свету изазване ширењем вируса корона захтевају додатну подршку монетарне политике домаћој економији да би се ублажили негативни ефекти те кризе и подстакао привредни раст у наредном периоду. Извршни одбор је имао у виду претходно донете мере знатног ублажавања монетарне политике и фискалне подстицаје, али и чињеницу да је, захваљујући одговорном вођењу економске политике, Србија ову кризу дочекала у знатно повољнијој макроекономској позицији него претходне кризе. На тај начин је отворен простор да се додатно повећа експанзивност монетарне политике и пружи подршка привредном опоравку земље.

Comments


bottom of page