Председник Мађарског парламента Ласло Кевер, обележавање стоте годишњице Тријанског мировног уговора сматра приликом за процену достигнућа Мађарске у протеклом веку. У интервјуу дневном листу "Мађар Немзет", он је овај споразум назвао "једном од највећих трагедија мађарске историје, јер су две трећине територије Мађарске уступљене суседним земљама, а велике етничке мађарске заједнице остале ван граница матичне земље".
"Споразум који је потписан 4. јуна 1920. осакатио је Мађарску. Ипак, одсечене територије задржале су свој национални понос, што сматрамо успехом. Мађарска нација је, када је реч о односима са суседима, научила много у протеклом веку, али сада желимо да окренемо нови лист у тим односима. Не треба да се бојимо једни других, већ да се супротстављамо снагама које имају за циљ да укину наш национални идентитет и суверенитет“, рекао је Кевер.
Што се тиче територијалне аутономије етничких мањина, он је рекао да ни западноевропске државе нису спремне да подрже Мађаре да у земљама у којима живе добију права која уживају баскијска мањина у Шпанији, Немци у Белгији или Швеђани у Финској.
"Десет одсто европског становништва, око 50 милиона људи, живи као део неке мањине на земљи својих предака. Међутим, њихове потребе су изједначене са лукавом кампањом за прихватање безбројних облика сексуалних различитости или са питањима илегалних миграната, што се више не сме гласно ни критиковати. Те такозване мањине су одличан алат за уклањање европске културе и увођење царског централизма", сматра Ковер.
Одговарајући на питање о мађарском закону о двојном држављанству за етничке Мађаре изван граница, који је Мађарски парламент усвојио 2010. године, Ковер је рекао да је тај закон оснажио „поновно прекогранично уједињење нације“. Вођства неких суседних земаља су, по њему, такође прихватила мађарску политику којом се подстиче реорганизација Карпатског басена као уједињене економске и културне регије у централној Европи.
Позивајући се на левичарске мађарске опозиционе партије, Ковер је рекао да је „мађарска левица више пута нападала сопствену нацију током последњих сто година“. Осврћући се на бољшевички устанак 1918-1919, истакао је да би тријанонске границе биле повучене другачије да мађарска левица тада није издала своју земљу.
Што се тиче позива градоначелника Будимпеште Гергеља Карачоња на минут ћутања у Будимпешти, у време потписивања споразума, у четвртак у 16.30, Ковер је оценио да је та иницијатива непоштена. Он тврди да да се неки левичарски политичари, међу њима и Карачоњ, труде да себе сматрају патриотама због политичке добити, али се потом откривају као левичарски либерали. Други се, каже он, стиде свог погледа на нацију, док су трећа група "мрзитељи своје нације".