Колико дана за празновање имају грађани Србије у наредној години, питање је које крајем сваке године постављају запослени, било да планирају путовања за празнике или само желе да предахну код куће од посла и радних обавеза.
Иако почетак Нове, 2023. године „пада” у недељу, на посао се не иде у понедељак и уторак 2. и 3. јануара, а следећа прилика за празновање и дружење с најмилијима стиже у суботу, 7. јануара, када верници православне вероисповести прослављају Божић. Оне који воле да спајају празнике сигурно ће обрадовати информација да Сретење „пада” у среду 15. фебруара, а нерадни дан је и четвртак, што значи да радници којима је преостао одмор од претходне године могу да искористе трећу недељу фебруара за мали зимски одмор.
Верници католичке вероисповести ускршње празнике прослављају од петка, 7. априла, а на посао се враћају у уторак 11. априла, док православни верници Ускрс славе у недељу, 16. априла, а нерадни дани почињу од великог петка, 14. априла, и завршавају се ускршњим понедељком, 17. априла. Празник рада пада у понедељак, 1. маја, а прославља се и у уторак. Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а припадници исламске заједнице славе први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама, док припадници јеврејске заједнице не раде први дан Јом Кипура. Последњи државни празник прославља се у суботу, 11. новембра, када се обележава Дан примирја у Првом светском рату. Верници католичке вероисповести Божић прослављају у понедељак, 25. децембра.
Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату, у Србији се празнује десет дана годишње. По слову истог закона, у нашој земљи се празнују и радно обележавају Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Дан победе – 9. маја, Видовдан – 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра. Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар. Законом је такође прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануар и васкршњи празници – почевши од Великог петка, закључно са другим даном Ускрса.
Иако смо 15. септембра 2021. године први пут обележавали Дан српског јединства, слободе и националне заставе, овај празник још увек се не налази у Закону о државним празницима, који је последњи пут измењен 2011. године. С обзиром на то да се државни празници у Србији могу установити само законом, неопходно је да се уобличи предлог Закона о изменама и допунама Закона о државним празницима и да се о томе изјасни Скупштина Србије као највише законодавно тело. Датум обележавања Дана заставе изабран је зато што је 15. септембра 1918. године пробијен Солунски фронт.
Comments