Комеморација у знаку политичке кампање

И ове године комеморација страдалима у Сребреници одвија се у атмосфери појачане кампање зарад признавања наводног геноцида над муслиманским становништвом који се одиграо у лето 1995. године. Док један део јавности и западни центри моћи бескомпромисно пласирају причу да је време да Србија прихвати да је у Сребреници почињен геноцид, многи сматрају да је ово питање поново актуелизовано да би на наш народ била бачена љага уз епитет геноцидног.


Премијерка Ана Брнабић потврдила је да Србија трпи "огромне притиске који ће бити све већи јер многима не одговара да је наша земља стабилна и јака". А председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић поручио је да је реч о "континуираном притиску да се Срби печатирају као народ који је крив за те злочине".


Брнабићева је јуче подсетила да је премијер привремених приштинских институција Албин Курти изјавио да је оно што се десило у Сребреници најгори злочин у Европи од краја Првог светског рата. Она је нагласила да то нема везе са Сребреницом, нити поштовањем жртава, већ да је циљ порука из Поточара да се нападне Србија.


„Поређењима са Холокаустом у потпуности заборављају Јасеновац и све оно што се Србима десило од почетка Другог светског рата. Избрисали су све српске жртве током ратова деведесетих, нико не иде у Братунац, нико не каже ни реч о 3.000 жртава у Подрињу, а неретко негирају сву српску, ромску, јеврејску, али пре свега српску децу, која су на најужаснији начин страдала у првом концентрационом логору у Јасеновцу”, навела је премијерка за ТВ Пинк.


Поставља се питање како се, у доба поновне владавине демократа у САД, Србија може одбранити од притисака, пласирања полуинформација и игнорисања истине о страдању српског народа. Аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је крајње време да наша земља на Западу спроведе енергичну кампању презентовања истине о Сребреници, односно о страдању Срба и хришћанског наслеђа током рата у БиХ. „Када се ради о Америци, ту треба ставити акценат на разарање цркава у БиХ и на Косову и Метохији. Када су у питању европске земље, ту може много суженије да се делује с обзиром на то да постоји страх од исламизма. Ту би требало да се стави акценат управо на претње од исламских терориста, а знамо да су неки од њих обучавани у Босни. Морамо да кренемо у контраофанзиву и на овом питању не смемо да капитулирамо. Не смемо да прихватимо лаж о Сребренци”, напомиње наш саговорник.


Додаје да Џо Бајден јесте победио на изборима у Америци, али да и даље део администрације и народа подржава Доналда Трампа. Србија би, сматра Анђелковић, требало да се повезује са оним структурама које би могле да схвате размере злочина над српском културом, наслеђем, па и над људима. Могуће је контактирати с различитим невладиним организацијама које би имале разумевања за акцију заштите хришћанског наслеђа.


Истраживач сарадник Института за европске студије у Београду Рајко Петровић каже да је нама као народу у другој половини деведесетих година наметнут жиг геноцидног народа и земље: „У Сребреници се свакако тог јула 1995. године десио тежак злочин, али који су починили само поједини припадници нашег народа. Наравно, та тема се користи у политичке сврхе да би се вршили различити облици притисака на Србију и на наш народ уопште с обзиром на то да смо на путу ка добијању чланства у ЕУ, а када је у питању сарадња са Хашким судом, учинили смо све што је до нас”, каже Петровић.


Очигледно је, сматра он, да је Сребреница поново актуелизована како би се Србија и српски народ што више оцрнили. У том смислу треба посматрати и ове резолуције које су усвојене у неким парламентима региона. Сасвим је сигурно да су они усвојили одлуке под патронатом западних центара моћи и усмерене су ка слабљењу кредибилитета Србије, а не због проналажења пута до мира и успостављања добросуседске сарадње. Да је то био разлог, онда би исте те скупштине усвојиле и резолуције о забрани негирања страдања Срба у Подрињу и на простору Косова и Метохије.


Петровић додаје да је очигледно да на простору Црне Горе постоје политичке струје које су радо дочекале усвајање резолуције о забрани, а то је наставак антисрпске кампање и хистерије која се води од 2006. године. Наравно да та резолуција није у складу с мишљењем већине грађана, али је потпуно евидентно да поједине политичке структуре немају намеру да стану са антисрпском кампањом, каже Петровић. Такође, делегација ове земље је присуствовала комеморацији у Сребреници, али нису посетили стратиште српског народа у Подрињу.


„Србија не сме да подлегне притисцима када је у питању заштита интереса српског народа. Званични Београд би требало да тежи утврђивању праве истине о ономе што се догодило на том простору и да настави с политиком истинске добросуседске сарадње и да буде загледан у будућност”, истиче он.


Петровић сматра и да морамо бити изричити у ставу да, уколико нас на путу ка ЕУ уцењују прихватањем наводног геноцида у Сребреници, онда ми те интеграције не желимо. Тада би, додаје, требало да мислимо на потпуну окренутост ка Русији и Кини. Анђелковић каже да су Хрватска и косовски ентитет веома радо усвојили резолуцију о забрани негирања „геноцида” у Сребреници, док у Црној Гори и Северној Македонији ни власт ни народ не желе такве одлуке, али ове државе немају снаге да се томе одупру.


Пошто Србија не жели у НАТО, Срби се морају приказати као злочинци и не смеју имати жртве, истакао је јуче посланик у немачком Бундестагу Александер Ној. Ној је, у изјави за Танјуг, казао да постоји покушај да се прикаже да су српски војници тамо убили недужне цивиле.


„Не могу оценити да ли се ради о геноциду, ратном злочину или нечему другом. Али познато је да нису сви који су тамо убијени били цивили, већ и бошњачки борци који су убијени у сукобима на ратишту, што се прикрива”, објаснио је посланик немачке Левице. Ној истиче да су велики број пронађених тела у ствари борци муслиманске војске који су погинули у борбама. „Чињеница је да жртве морају увек бити Бошњаци, Хрвати, Албанци, иако има много убијених српских цивила на Косову, у БиХ и Хрватској. Срби се приказују искључиво као злочинци и не смеју да буду жртве”, поручио је он.


Ној је подсетио да је 1992. око Сребренице убијено 1.000 српских цивила од стране муслиманске војске, што је и довело до злочина у Сребреници. Каже да се двоструки стандарди примењују стално, а тако и када су Хрвати под Фрањом Туђмaном протерали Србе из Крајине. „Запад је тада затворио очи пред протеривањем више од 100.000 људи и мноштвом жртава, а уједно и помагао обуком хрватских снага. На другој страни, када су на Косову протеривани Албанци, онда се говорило о хуманитарној кризи, ратном злочину и геноциду”, додао је Ној.


На питање да ли ће Немачка задржати фокус на западном Балкану и након парламентарних избора у тој земљи у септембру, Ној је подвукао: „Балкан је веома важан Немачкој, која територију бивше СФРЈ сматра својом утицајном сфером, а ту су у конкуренцији САД. Немачкој и САД није важни никакав суверенитет, већ те земље сматрају вазалским.”


Ној истиче да Немачка зато врши посебан притисак на Србију како би регион ушао у ЕУ и тиме потпао у потпуности под немачки утицај.