Више нема сумње, бар када је реч о истраживањима у Европи, да постоји јасан утицај пандемије ковида-19 на ментално стање људи: једна од четири особе осећа се неспокојно, још више их пати од анксиозности, док 15 одсто испитаника има проблема са спавањем.
Код грађана Србије је синдром сагоревања најизраженији – показују резултати новог међународног истраживања „Штада групе”, у оквиру које послује и „Хемофарм”, о томе како су се Европљани носили с пандемијом ковида 19 и у којој мери су се њихови животи променили током претходног периода.
У оквиру овог истраживања испитивано је шта људи у 15 европских земаља, међу којима је и Србија, мисле о утицају актуелне пандемије на физичко и ментално здравље, на њихове здравствене и хигијенске навике, колико је поверење у здравствене раднике, али у и такозване инфлуенсере у овој области. Коришћење лекова и препарата који се продају без рецепта, употреба медицинског канабиса у лечењу, познавање болести и коришћење дигиталних апликација у оздрављењу, такође су биле теме испитивања које је Институт за тржишна истраживања „Кантар” за потребе „Штаде” спровео у марту и априлу на више од 30.000 испитаника на подручју Аустрије, Белгије, Чешке, Немачке, Француске, Италије, Холандије, Пољске, Португалије, Русије, Србије, Шпаније, Швајцарске, Украјине и Велике Британије.
Затварања и друга ограничења током пандемије имала су значајан утицај на Европљане: скоро сваки трећи становник (29 одсто) патио је од повишеног нивоа анксиозности, а сваки четврти има проблема са стресом и унутрашњим немиром. Још 15 посто Европљана пријавило је поремећаје спавања. Ови симптоми чешће су погађали младе него становнике Европе старије од 35 година. Кад је реч о утицају пандемије на ментално здравље грађана у Србији, трећина испитаника (31 одсто) признаје да је она код њих изазвала стрес који је водио унутрашњем немиру, док је у исто време готово идентичан обим испитаника (29 одсто) рекао да не осећа утицај пандемије на ментално здравље.
Могућност да се добије ковид 19 није главни разлог за бригу: већину Европљана више је погодио недостатак личног контакта с породицом и пријатељима (52 одсто). Страх од инфекције је на другом месту са 42 одсто, а скоро трећина брине о финансијским и пословним последицама пандемије. Слично се осећају и грађани Србије: 51 одсто њих највише је бринуо недостатак контаката с блиским људима, а страх од инфекције потврдило је 39 одсто испитаника у нашој земљи. Бојазан кад је реч о финансијама и пословној будућности потврдило је, такође, 39 одсто испитаних грађана у Србији.
Када је реч о превенцији и здравом начину живота, већина Европљана (70 одсто) спремна је да више улаже у сопствено здравље. Око 45 одсто испитаника сада се храни здравије и разноврсније, а такође су вољни да и за то плате. Отприлике трећина Европљана је недавно уврстила неки вид физичке вежбе у своје слободне активности. У Србији више од половине испитаника (54 одсто) потврдило је да је током претходног периода куповало здравију и квалитетнију храну, а скоро трећина (углавном млађе популације) посветила се спорту.
Чак 45 посто испитаника изјавило је да ће и даље редовно прати руке, сваки трећи планира да се држи препоручене минималне удаљености од других, а сваки пети чак жели да и даље носи маску за лице у јавности.
Comentarios