Ко уништава бисер српског туризма?

Од три централна извора лековите воде у Врњачкој Бањи, два су неупотребљива. Извор "Језеро" је изненада пресушио због приватног аква парка, а вода са "Снежника" меша се са канализацијом из оближњих стамбених комплекса. Ти објекти никли су на терену који су, кажу мештани, донедавно био заштићен од градње. Општински челници ублажавају проблем и стају на страну инвеститора градње.



Неколико славина на извору лековите врњачке воде, познатог под називом ,,Језеро” изненада је, пре скоро месец дана, постало суво. Та вест брзо се проширила, а недуго затим означен је и кривац – тек отворен аква-парк ,,Врњачке терме”. Јер, истовремено је тамо почело пуњење осам затворених и три отворена базена и то са термалном водом температуре и до 36 степени. Пошто је извор ,,Језеро” у близини, лако је закључено да је превелика потрошња воде за аква--парк узрочник прво смањења па на неким славинама потпуног нестанка воде, пише "Политика".

На то су посумњали и стручњаци Рударско-геолошког факултета из Београда па је власнику терми од локалне власти и из Специјалне болнице ,,Меркур”, која управља врњачким изворима, наложено да током пуњења прави паузу од по осам сати како би се вода на извор повратила.


– Ево, вода се вратила на славине, она никад није ни била баш тако издашна, јер се једна литарска флаша пунила за око пола минута – каже нам на почетку разговора Бобан Ђуровић, председник општине Врњачка Бања, појашњавајући зарад јавности да није реч о води која се користи у бањском лечилишту тј. болници ,,Меркур” већ о оним изворима са којих, уз препоруку лекара или без тога, гости воду точе и користе је за лечење очних болести, обољења мокраћних путева, дијабетеса...

Он објашњава да је инвеститор, компанија ,,Вода Синђелић”, најпре уз пројекат и све дозволе, прошле године започела градњу свог објекта.

– До дозволе да се базени пуне термалном водом дошло се тако што су, уз сагласност стручњака са Рударско-геолошког факултета у Београду и наше стручне комисије која је посао надзирала, обављена бушења бунара у близини. Тај бунар се налази испод чесме и био је издашности 0,3 литра у секунди. Вода са те чесме је углавном ишла у Липовачку реку. Но, додатним бушењем од претходних 200 до око 600 метара дубине дошло се до издашности бунара од око три литра воде у секунди и до њене температуре и до 36 степени – објашњава нам Ђуровић. Не негира то ни познати стручњак за хидрогеологију и геотермалну енергију Горан Рашула, који је обављао послове надзора у име локалне самоуправе: – И даље сматрам да постоје услови да тај инвеститор користи поменути бунар, а и да воде буде на извору ,,Језеро”. Али све мора да се ради у складу са природним и хидродинамичким условима. Њих треба да диктира струка, треба да их одреди хидрогеолог, а не да свако ради за себе и само за свој интерес. И ако је власник терми добио водопривредну дозволу од ресорног министарства он је, у овом периоду тестирања који траје годину дана, морао да угради мерач протока воде за његове објекте да би се знало колику је количину минералног ресурса извукао у одређеном периоду, да води и водну књигу, да поседује елаборат о резервама... Ништа од тога није достављено нама, надзорном органу а морало је. То не важи само за њега него свуда и за свакога, а у Врњачкој Бањи и за хотел ,,Тонанти”, поготово што је у близини извор ,,Топла вода”, коју користи и болница ,,Меркур” – каже Горан Рашула.

Иначе, проверили смо тврдњу председника Ђуровића ,,да се вода вратила на извор”. Јесте, али сада не капље него тек цури а како нам неки дугогодишњи бањски гости рекоше ,,ни близу оне раније издашности”.

А, о преобимној градња хотела и апартманских зграда Врњчани одавно говоре, нарочито о онима у близини изворишта. У том смислу месецима је актуелна прича о згради од око четири хиљаде квадрата тј. будућа 84 стана на ободу извора ,,Снежник”. Њен инвеститор је Горан Бабић. Но, ту постоји пројекат, чак и усклађен са регулационим планом али се, по налогу инспекције, план управо допуњује обавезом израде елабората о заштити изворишта... Док се тај документ израђује и план допуњује градња не стаје... А ,,Снежник” је рањив извор, два пута је у протеклих деценију и по био загађен. Тврдило се услед лоше урађене канализације одраније грађених зграда, подаље од ове Бабићеве, али, такође, у близини изворишта лековите врњачке воде. Стога смо питали и председника Ђуровића да ли је време за обуставу градње у Врњачкој Бањи?

– Није, бања мора да се развија, али да се убудуће гради изван централног бањског дела, даље од изворишта, лечилишта, паркова... – истиче Ђуровић.