Краљево се сећа невино страдалих грађана

Краљево је било један од првих првих градова у којем је извршено масовно стрељање цивила у Другом светском рату. На данашњи дан 1941. године је за шест дана убијено око 5.000 мушкараца, жена, деце и старијих особа.


Пре 79 година, немачке окупационе снаге узеле су прве таоце у Краљеву, њих 1.736 којима се зна име и презиме, а потом су их у ноћи између 15. и 16. октобра стрељали у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град.


Два дана касније, те ратне 1941. године, заробљена је још једна велика група цивила која је, такође, стрељана на ливади у близини пруге на месту где се данас налази меморијални комплекс „Спомен парк” у Краљеву једном од првих градова у којем је извршено масовно стрељање и за шест дана убијено око 5.000 мушкараца, жена, деце и старијих особа.


Сваке године, 14. октобра, у Краљеву се присећају својих невиних предака, а ове године услед пандемије вируса корона то је учињено са мањим бројем званица и без школараца. Након одржане комеморативне седнице, представници Града, Војске Србије, полиције, удружења грађана положили су венце на гробове у Спомен парку, а градоначелник Краљева Предраг Терзић посало је са тог места поруку мира са, како каже, страхопоштовањем и трудом да буду достојни наследници својих невино пострадалих предака.


Градоначелник Краљева подсетио је да је октобра 1941. стрељан велики број радника Фабрике вагона, житеља Краљева, околних места, али и избеглица са подручја бивше Југославије, највише избеглица из БиХ и Словеније.


„Овај дан је најтужнији у историји Краљева”, казао је Терзић и додао да је превише трагедија обележило град. Много бола је протекло кроз Краљевчане, навео је он након полагања венаца, наглашавајући да они опет иду уздигнуте главе у сусрет недаћама.


„Велика је то одговорност, велики је то задатак ступати после вас, непоклекнути пред животом, уписати се у наследнике вас који нисте поклели пред смрћу”, навео је градоначелник и оценио да је тај ратни октобар 1941. године лекција из историје, људскости, храбрости, живота.


Терзић је казао да за оне који су „град у црно завили тог крвавог октобра” то је био само још један ратни дан, а то што су пострадали недужни цивили њихове метке није зауставило.


„Не желимо им зло, не светимо се, не кажњавамо, само се у Бога уздамо да ће прича о вама као херојима надживети и надвисити помињање њихових зверстава”, закључио је Терзић.