После смрти цара Душана, током владавине његовог наследника Стефана Уроша V (1355 — 1371) долази до постепеног осипања владарског ауторитета. Пошто је Душанов полубрат Симеон (1359 — 1372) узурпирао власт у Епиру и Тесалији, после 1360. долази до стварања других феудалних области у оквиру Српског царства.
Најмоћнији велможа неко време био је владар западних крајева Царства, кнез Војислав Војиновић који је, иако званично лојалан цару, за свој рачун водио рат против Дубровачке републике (1358 — 1362). Како би што пре испословали склапање мира, Дубровчани су поред цара Уроша, писали у мају 1362. године и царици-мајки Јелени и Вукашину, што открива да је Мрњавчевић тада био једна од најутицајнихих личности на српском двору.
Како је у овом периоду текло стварање Вукашинове феудалне области није познато, као што није познат ни њен тадашњи обим. Најзад, изненадна смрт кнеза Војислава Војиновића у септембру 1363. отворила је простор за даље снажење Мрњавчевића.
Смрт кнеза Војислава поклопила се временски и са одласком још неколико знаменитих велможа из Душановог времена попут царевог зета деспота Дејана или деспота Јована Оливера. У међувремену, Мрњавчевићи су склопили неколико брачних веза помоћу којих су се ближе повезали с другим великашким кућама.
Вукашин је своју ћерку Оливеру око 1365. удао за Ђурђа I Балшића, старешину породице Балшића, док је Марко ожењен Јеленом, ћерком Радослава Хлапена.
Угљеша се пак оженио Јеленом (Јефимијом), ћерком кесара Војихне, намесника Драме, а рођак Мрњавчевића највероватније је био и Влатко Паскачић, ктитор манастира Псаче.
Разгранате родбинске везе Мрњавчевића нису допринеле стварању политичког јединства међу различитим територијама обласних господара, али су ојачале углед и моћ Вукашинове породице.
После смрти кнеза Војислава Војиновића, цар Урош је изгубио подршку српске властеле у рашким крајевима, али се затим окренуо Мрњавчевићима, као најмоћнојој породици у тзв. грчкој земљи. Цар је прво Вукашину доделио високу титулу деспота, а у септембру или августу 1365.
Вукашин је крунисан за краља и тако произведен у царевог савладара. Крунисао га је српски патријарх Сава IV, уз благослове самог цара и царице-мајке Јелене. Истом приликом Јован Угљеша је проглашен за деспота, али није извесно да ли је тада и Вукашинов син Марко произведен у младог краља.
- Наставак следи -
(Текст је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама АП Војводине)