На озбиљној и понекад тешкој расправи о ситуацији у Авганистану, бриселске институције и одређене земље чланице ЕУ вратиле су се на пут из 2015. у решавању миграција, на неформалном састанку министара спољних послова ЕУ, каже шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто.
Говорећи на маргинама састанка на Брду при Крању, у Словенији, Сијарто је критиковао лидере ЕУ због „скретања на пут из 2015. године, иако се стално говори о томе да се грешке мигрантске кризе из те године не понове“, рекао је он. Министри су такође разговарали о упућивању позива талибанима да дозволе слободан пролаз онима који желе да напусте земљу. Сијарто је истакао да је то „у ствари позив било ком Авганистанцу који жели да оде“.
Упозорио је да је то врло опасан и неодговоран став и устврдио да је половина од 39 милиона становника Авганистана живела од хуманитарне помоћи и пре него што су талибани преузели власт, док у земљи има најмање 4 милиона домаћих избеглица, што би могло изазвати још један талас масовне миграције.
Додао је, међутим, да су се Чешка Република, Пољска, Хрватска и Мађарска "прилично чврсто залагале против миграција": "Авганистан је једно од жаришта тероризма", рекао је Сијарто, додајући да би егзодус људи из те земље могао да пружи прилику стотинама или хиљадама терориста да дођу у Европу, преко Турске или на Западни Балкан, практично неометано.
"Мађарска влада евакуисала је Авганистанце који су раније помагали мађарским трупама, али осим њих неће бити прихваћена ниједна друга особа. Безбедност наше земље и народа је од највеће важности", рекао је министар.
Учесници састанка из Централне Европе јасно су ставили до знања да неће подржати никакве обавезне квоте за мигранте, рекао је Сијарто, додајући да свака земља има суверено право да одлучује коме ће дозволити и са ким ће да живи: "Нико, било Брисел или Европска комисија, неће нам наметнути било какву одлуку по том питању", рекао је он.
Учесници разговора такође су разговарали и о питањима сарадње са Кином, Индијом и Персијским заливом.