top of page

Лука Мичета: Богата је историја добрих односа Србије и Мађарске

Updated: Dec 19, 2022

Добри односи Мађара и Срба започели су још у преднемањићко доба. Наиме, српски велики жупан Урош I (око 1112 – 1145) је повукао важан дипломатски потез када је 1127. године кћерку Јелену удао за слепог принца Белу, брата од стрица угарског краља Стефана II. Тај савез биће окосница Урошеве борбе за самосталност српске државе, подсећа у интервјуу за наш лист аутор биографија бројних српских владара, међу којима је и деспот Стефан Лазаревић.


Сусрети на сајмовима књига по правилу настављају да живе и касније, па се, као одјек, настављају и разговори о новим књигама, издаваштву и превођењу наших аутора на стране језике. Биографије српских владара и историјографске књиге Луке Мичете привлачиле су пажњу бројноих читалаца, а овај српски новинар и публициста, некадашњи директор Танјуга и уредник листова „Студент“ и НИН, наставља да пише.


На овогодишњем Међународном сајму књига у Београду могле су се наћи и ваше две најновије књиге: „Немањићи – Биографија“ и „Случајна историја“, у издању „Прометеја“. Ускоро ће „Немањићи“ бити преведени и на енглески језик. Од колике је важности да наша белетристика, историографија, али и публицистика, буду доступни читаоцима на другим језицима?


-То је од изузетне важности. Публицистика је, нажалост, најмање заступљена. Међутим, када је реч о преводима најновијих публицитичких дела на наш језик, ту нема замерке. Наши издавачи прате и објављују најважније светске наслове. Новосадски „Прометеј“ ће уз несебичну помоћ „Телекома Србија“ ових дана објавити моју књигу о Немањићима“ на енглеском језику.


Окренути сте историјским темама и написали бројне књиге о српским средњовековним владарима. Ту су биографије Светог Саве, Стефана Првовенчаног, краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића, али и других важних историјских личности, као што је Душан Силни, Карђорђе или краљ Петар Први Карађорђевић. Колико истраживачког рада и чињеница тражи оваква тематка, а колики је ту удео ваше имагинације и креативне слободе?


- Озбиљна публицитика, како то у свету раде Монтафјоре, Хејстигс или Меси, подразумева дугогодишња истраживања. Тим темама сам се бавио док сам био и у новинарству. Сада је то само логичан, студиознији наствак. Књиге као дужи текстови, ако се може тако рећи. Славни српски новинар Предараг Милојевић је рекао својевремено да само велики писци имају првао да пишу досадно, а да новинари морају да пишу занимљиво. То, чини се, посебно важи за публицисте, где се највише може уочити, како сте рекли, креативна слобода.


За наше читаоце у Мађарској посебно је занимљив однос деспота Сефана Лазаревића и мађарсkог краља Жигмунда, а управо се тиме, поред осталог, бавите у својој књизи „Деспот Стефан Лазаревић - први Београђанин“. Какве сте све занимљиве детаље открили радећи на овој књизи, а који повезују наша два народа?


- То је велика епоха и прича о два велика владара. Добри односи Мађара и Срба започели су још у преднемањићко доба. Наиме, српски велики жупан Урош I (око 1112 – 1145) је повукао важан дипломатски потез када је 1127. године кћерку Јелену удао за слепог принца Белу, брата од стрица угарског краља Стефана II. Тај савез биће окосница Урошеве борбе за самосталност српске државе.


Бела је владао Угарском десет година (1131-1141) уз подршку краљице Јелене и њеног ванредно способног рођеног брата Белоша. Белошева снага и утицај на угарском двору достићи ће врхунац када 1145. године постане палатин, прва личност на двору после краља. Жупан Белош – са титулама дукса, хрватско-далматинског бана а потом и палатина – дакле, са свим владарским овлашћењима, био је фактички владар Угарске и остао најутицајнији човек ове државе, најмоћније у Средњој Европи, пуне две деценије. Био је и први познати бан Хрватске после њеног пада под угарску доминацију.


Српски принц и угарски палатин Белош ће остати упамћен у историји Србије и због чињенице да се његова кћерка, којој историја није упамтила име, удала око 1150. године за кијевског кнеза Владимира III Мстиславича из династије Рјуриковича, што је први случај орођавања једне српске и руске владарске куће.


Савезништво и пријатељство српског деспота Стефана и угарског краља Жигмунда је посебна прича. Колико је то било значјано најбоље сведочи податак да је краљ Жигмунд с пролећа 1403. године обавестио бургундског херцога Филипа Доброг да је са деспотом успоставио савезничке односе.


ИСТОРИЈСКИ ПОДСЕТНИК

Наш саговорник подсећа да је српски деспот Стефан Лазаревић био на невеликом списку европских витезова Реда Змаја, који је успоставио угарски краљ Жигмунд. На повељу је потпис ставио 21 витез, а на првом месту је био српски деспот Стефан. У односима Србије и Угарске, као и у оснивању Реда змаја, главну улогу имао је угарски палатин Никола II Горјански, муж Теодоре (до 1401. године када она умире), кћерке кнеза Лазара и сестре деспота Стефана. Лични и сроднички односи међу људима средњег века били су основа удруживања племства. Сроднички односи између Горјанских и Лазаревића успостављени су пре Косовске битке, када се „по свој прилици“, кнежева кћерка Теодора и удала за тадашњег бана Мачве Николу II Горјанског. Никола II Горјански спадао је међу најоданије присталице краља Жигмунда Луксембуршког. У овом контексту треба поменути да је у периоду између 1408. и 1411. године деспот Стефан добио палату у Будиму и био први српски владар који је имао своју палату ван своје земље. Палата деспота Стефана у Будиму налазила се у средишту угарске престонице, недалеко од катедрале, у средњевековној Италијанској улици, данас Országház utca 9, у близини палате Горјанских. У знак сећања на те дане српске историје Срби су, на челу са академиком Јованком Калић, поставили спомен плочу са рељефним ликом деспота Стефана, који је урадио вајар Небојша Митрић. Добри односи са Угарском су омогућили Стефану, наравно и Србији, укључење у срдењоевропске економске и културне токове, али могли су бити и својеврсна гаранција за евентуалну одступницу уколико односи са турском султанима крену нежељеним током.



Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.



Comments


bottom of page